Дело

0 МЕТаУНАРОДНИМ ТЕИАЈИМА МЕНИЧНИМ 377 је у главноме тај укрок, што су тада, норед царских златника, оптицале на тргу још и знатне количине нспокривених нота и старога земаљског сребрнога новца, ко.ји су попуњавали место злата, што беше извучено из приватнога саобраћаја, и гако спречавали да се кредитовање сузи. Таква подизања дисконта, која не ремете саму валуту, треба свагда, као оруђе у борби противу извоза злата, претпоставњати употреби других, слабих средстава. Када је Банка Француска, на догледу великога нзвоза злага с јесени 1880. г., остала при својој дисконтиој стопи у ‘2*|а процента, а своје ноте исплаћивала излизаним златницима, нарочито онима од по 10 Фр., одмах се створила ажија на злато у 6 од хиљаде, која и у саму валуту дираше ; париски се течај меница на Лондон попо на 25,42 и извоз злата трајаше и даље, ни у колико неослабљен. А тек кад је Банка повисила своју дисконтиу стопу, и кад је почела издавати добро злато за потребу извоза, меннчни се курс на Лондон поче спуштати испод тачке за извоз злата, то се и тај извоз понајлакше стаде смањивати, услед иовећанога дисконта. Сем тога бигно потпомажу старања око отклањања неповољних меничних курсова и операције, што их менични и капиталистички тргови врше с обзиром на стање меничних течаја и на увећану стопу интереса. Големи баначни заводи вазда чувају својој благајни извесну количину меница на пностранство, било за то, шго су раде да отуда уживају интереос, било у тој намери, што хоће да спекулишу на падању пли пењању цена. А и велике еврспске новчаничне бапке (нотне банке) улажу известан део своје готовине у сигурне стране менице, што гласе на метал, и то поглавито ради тога, да с j'eдпе стране у случају потребе, наплатом меница на странп п ромитовањем дотичне суме привлаче земаљскоме новчаном тргу странога метала, а с друге стране да, у случају пеповољности меничних течаја продајом меннца предупређују извожење метала из земље. Средња сума, коју немачка царска банка улаже у стране менпцс (већпном на Лондон), износила је 1880. г.: 9,584.000 марака. Највећи јој je улог био 23,742.000, а најмањи 1,648 000 марака. И обратно се у страним нортФељима чувају многе менице на Немачку. па се редовно обнављају. То непрекидно улагање странога капитала у Немачкој, које