Дело

0 МЕТаУНАРОДНИМ ТЕЧАЈНМА МЕНИЧНИМ 379 мачки новац, који је у Немачкој с незнатиом коришћу био улаган, у толикој мери употребљен па куповање меница на Лондон, које су већи интерес бацале, да је једчога берзанског дана течај меница на Лондон скочио у Берлину с 2 ПФенига, док је стање меница на Берлин сразмерно томе у Лондону попустило. чЈ Што се тиче повољнога дејства повећања дисконта на при холажење капигала, погрегпно се мислн, да су та нрелазна иовећања дисконга, шго ометају извожење металног новца из земље, некаква тешка недаћа за индустрију и трговпну. Баш то нрелазно увећање стопе интереса, изазвано неповоллгошћу меиичних течаЈа и извожењем металнога новца, показује индустрнји и трговини, да су због прекомерног увоза робе и еФеката или због занемарења извоза и сувише затегнуте снаге. Њнме се обуздавају злоупотребе спекулације, изазивље поправка и пружају средства за њу, и то тиме, што се чврстом руком држи земаљски, а сгавља на расположење страни капитал, којим се иопуњује празнина, створена у крилу земаљске циркулације. По правилу се таква новчаиа оскудица, која само с времена на време наступа, и то услед неповољности привредних операција, брзо отклања мерама изједначења, које се у иормалним приликама саме собом нуде, ношто и саме те операције главних новчаних тргова стоје у тесној вези једна с другом. А такву оскудицу ваља, у осталом, разликовати од исгинске оскудице капитала, која може да наступи услед несрећних ратова, поновљене рђаве жетве, опадања индустрије и т. д. Истинска се оскудица кагштала отклања само дугогодишњим увећањем производње, трајном штедљивошћу, отклањањем привредпнх незгода. Међу тим је кредитна незгода што приликом оне прелазне новчане невоље с времена на време наступа, само у стању да трговини и индустрији пружи корпсну поправку нездраве ситуације. Ова, иак, иоггравка дејствује у пупој мери само у земљама с уређеном валутом, и то валутом, која је употребљива и у међународноме саобраћају, и чији менични течаји не подлеже колебањима у самоме иарију, него само колебањнма, што, у односу према парију, завнсе од понуде и тражње. У таквим је земљама природна последица онога елемента меиичпих течаја