Дело

386 Д Е Л 0 штету, која долази од такве валуте. Тако се, на прилику, слабије осећало падање валуте, што беше наступило у Францу ској по исилати ратне оштете из 1870/71. године, услед трајан>а принуднога течаја њезинога папирног новца. који се није могао размењивати у метал. То се падање вродности валуте због тога слабије осећало, што је та земља, услед својега у то доба трајно повољнога биланса трговинског, само вишкове потраживала у иностранства, те јој је у толикој мери придолазио метал, да је већ у 1876. години могла поново да предузме исгглате у иуноважноме златном новцу и да ускоро васпостави иуноважност своје меничне валуте Али се, на супрот овим и оваквим прелазним појавама, може узети. да у земљама, чија је валута трајно иала у вредности, и чији је менични пари, упоредо с њом, пао, у главноме постоји тенденција за неповољне меничне течаје. Ту дејствује са своје стране нарочито још и премија за ризик, која се због честих колебања ажије на метал, узимље у рачун при одређивању течаја меница, што гласе на земље с колебљивом валутом Та је нремија већа, кад је дужи рок менични, почем со у времену оптицања таквих меница могу догодити непредвиђена голема погоршавања валуте. Тенденција за неповољне меничне течаје тим се више и јаче подржава, када је земља с колебљивом валутом упућена на саобраћај са земљама. с уређепом валутом. Тако се у Аустрији и Русији, које су земље упућене на саобраћај с Немачком, Француском и Енглеском, у главноме теже осећа обесцењена валута, но ли у Индији, тој најзнатнијој земљи са сребрном валутом, која одржава големе трговачке везе с нсточно-азијским земљама, чија је валута такође обесцењена. А та се тенденција за неповољни биланс у земљама с папирном валутом, што одржавају везе у земљама с уређеном валутом, поглавито због тога појачава што се у њима трајно погоршава биланс који потиче из кретања капитала. На име: већа куповна способност странога средства плаћања, (новца), створена опадањем парија оних меница, што гласе на земље с папирном валутом, даје иностранству могућности да лакше добавља еФекте из земље с иапирном валутом, тим пре, што је стопа интереса у земљама с обесцењеном валутом просечно већа од стопе интереса у земл>ама с уређеном валутом. Потра-