Дело

398 д е л о трашње вредности, показује како je улога новца као циркулационога средства чисто Формална, и у исто време, како се та улога његова може оjs других Функција да одвоји — наравно не са свим и аисолутно. То може бити само у унутрашњем саобраЛају једне земље. Исто тако не треба заборавити да је овде реч о правом папирном новцу, који држава издаје, а никако о банкнотама Банкноте су само представницн или, ако се тако можемо изразити, пуномоћници новца, иза којих мора стајаги увек метал, звечећи новац. Оне имају свој разлог постанка у кредиту, одпосно у улози новца као платнога средства. Оне се, у извесним временима критичким и пролазним, могу свести на улогу паиирнога новца, али оне онда, тим са мим, престају бити, за то време, банкноте, пуномоћници новца као илатнога средства Како новап као циркулационо средство врши само посредничку улогу за циркулацију еспапа у једној земљи, питање је: у којој количини мора бити новца кзо циркулационога средства ? Ми смо видели да су цене еспапа новчано име за њихове вредности. Вредност еспапа, дакле, изражена је у ценама њиховим. Према томе јасно је, да је потребна количина новца за циркулацију еспаиа казана у њиховим ценама. Нсвац само стварно представља ону суму злата, која је у ценама исказава. Ми смо видели, даље, шта у гла ном бива кад се вредност новца и цене еспапа мењају. Да видимо сад изближе тад одношај између цена еспапа и количине новца потребне за њихову циркулацију. Маса новца, злата, одређује се дакле скупом цена еспапа које имају да се остваре. Наравно да je ту претпоставка позната вредност новца. Ако је цена сваке врсто есиапа иозната, онда ће очевидно скуп свих цена еспапа зависити од масе еспапа који су у циркулацији. Кад се дакле зна количина еспапа у циркулацији, онда колебања њихових цена могу утицати на количину новца који циркулише. Она ће скакати или падати према томе да ли укупна сума цена које треба да се остваре скаче или пада. Али на количину новца у циркулацији утиче и сама брзмна циркулације. У колико је циркулација еспапа, дакле про-