Дело

4Н0 д е л о Потрошња драгоценпх метала двојака је: један део метала иде на задовољавање луксуза (на накит, украс итд.), а други део служи или као новац или лежи, нрема законским одредбама, као гаранција папира од вредности. Логички нрвн начнн потрошње требао би да регулише овај други, али у већини случајева то је обрнуто. Пндустриска погрошња злата и сребра веома је велика н иредставља ту нарочиту особеност, да варцјација цене метала не утпче много на њу. У Сједињеним Државама 1890. год., према извештајима управе државних ковница, 28.000 кгр. злата отпшло је на индустриске циљеве. У Бирмингаму годишња индустриска потрошња злата исте године израчуната је на 11.300 кгр.; у Швајцарској 9.800 кгр., од којих V9 иде на индустрију сатова а V9 на разне наките ; у Немачкој 15.500 ктр. итд. II ако узмемо у рачун н друге земље, као и то да кујунџије често пута узимају златан новац као спров материјал, а о чему се не може водити статистика, онда се видп да на 186.000 кила злата нродукованог 1890. године најмањеје 90.000 кила употребљено на индустриске циљеве у Европп и Сједнњеним Државама. У Индији годишња индустриска нотрошња достнже до 35.000 кила, што са малопрећашњих 90.000 кгр. чини 125.000 кгр , и ако се овоме придодају губици од излизавања, од несрећних случајева на мору итд. онда се ласно објашњује тај добро уочени Факт, и ако је од 1848. год. па до сад извучено пз земље 27—28 милијардп злата, данас једва да се налази 20 милијарди злата у облику златнога новца. Сличан Факт ностоји и за сребро. И његова индустрнска потрошња всома јс велика, алп је ипак сразмерно према злату веома велика количина употребљена за новац. Писац, пошавши од свију ових емпиричких података, дискутује напослетку теорије биметалиста u монометалиста и закључује своју студију на корист биметализма. У расматрање овпх тумачења као и економских II Финанциских последица нећемо се упуштати. ?■ F-