Дело

ДРУШТВЕНА ХРОНИКА 463 6) на сам глас да је Академији овака грађа од народних речи потребна Одсеку су већ стигле три мале збирке речи kojux пема у Вукову речнику u то: од Миленка ВукиКевиКа, проФесора у Београду (речи из округа крагујевачког) од Вељка РадојевиКа, у Херцег-Новом (речи из Црне Горе Боке Которске и Херцеговине) и од Јована СреКковиКа, учитеља у Лоћпци (речи из Левча, у Србији): — u ове ће се збирке у своје време унетп у картоне као грађа. Послови ЛексикограФСког Одсека иду. као што се види, доста сноро али је природа њихова таква, да много брже ни у најбољим нриликама не бп могли ићи: а што шира и потпунпја основа сада у почетку буде постављена, то ће се успешније и обилатије моћи, кад ови претходни пословп буду завршени, приступити самој изради великога и сваком потребног Речника књижевног језика срискога. Академик П. Ђорђевић прочитао је и извештај о раду за етнографски зборник у 1895. г. он гласи : У години 1894. Академија је предалаг. Ђорђевићу добивене збирке наших народних умотворина на оцену ради одлуке о њихову штампању, у нарочигом зборнику, који је те године и започет књигом Живот Срба сељака од садашњега председника Академијина г. М. Ђ. Милићевића. Прегледавши у главном те збирке и нашавшп у њима доста драгоцена блага народног, достојног да се штампом изда на свет, иоменути је академик ипак, у нарочитом извештају, изнео Академијп разлоге, са којих не би требало одмах приступити и штампању добивених збирака умотворина. Ти су разлози: прво, што самој Академији не би ни доликовало нздавати народне умотворине онако, како су их до сада, према случајним добицима, издавала поједина ириватна лица или уреднинггва неких књижевних листова наших; друго, што би оваким посебним издавањем u највештпје прибраних умотворина из ових збирака само био умножен онај иревелики број досадашњих разноликих издања, у коме се тешко наћи и највеш гијем иознаваоцу народне појезпје наше, и до кога је броја не само иојединцнма него и самим великим књижницама врло тешко доћи и имати их на окупу. С тога бн и Академије достојније и за науку нај боље било, кад би се приступило уређењу и издању једнога великог зборпика, у који би ушле: критички одабране, хронолошки, географскн и стручно распоређене, како све оне народне умотворине које су изван велике збирке Вукове — до сада већ где било објављене (у многобројним посебним издањима и у многим књижевним лисговима, календарима, алманаснма u забавницимађ тако u све оне које бп се међу овим иослатим рукописним збиркама иронашле као нове, нигде раније нештампане или као варпјанти достојни да стану наиоредо са својим прегледалицама. На тај би начин свс песничко благо иашега народа бпло смештено у две велике ризнице: 1) у збирци Вуковој, која, као што је познаго, има