Дело

ДРУИГГВЕНА ХРОНИКА 465 демцја нма сада у благајници: 35.893*60 дин. и то: 44 комада српских државнпх обавезница по 500 динара = 22.000, у иривременим издацима 600 дин., 95"2 наполеондора = 1.910, у сребру и банкнотама 11.380 и у никлу 3-60. Према пословнику прочитани су даље извештаји Уираве Народие Бпблиотеке u Мусеја. Из извешгаја Згправе Народне Библиотеке дознајемо ово: да се библпотеком служило 698 читалаца, од којих су 373 ђака; да је читано 10.197 књига, од којих је 5.500 научнога садржаја а 4.790 на срнском језику; да је узето на читање из библпотеке 6.082 књпге — највпше у декембру (956), а најмање у јуну (301): да је имала 29.679 дела, а свезака 60.930, рукоииса 541, српских штампаних књига 81 и карата, иланова, цртежа итд. 966; да je буџет био 25.072 80 дпн., од које суме иде 8.000 на набавку н повез књига. Интересно је ове нодатке норедиги с оннма из год 1871. и 1887., које нам изиесе М Ђ. Мплићевпћ у својој пристуиној беседи (Глас V, стр. 26 —33.). Порастао је број читалаца за ово девет година (од 1887.) само за 105; број читаних књпга за 3.372; број узетих књига из библиотеке за 3,333 (онда је највише било узимања у октобру — 465 — а најмање у јулу — 25 — сада се не даје јула п августа); број дела увећан је само за 4.606 (свезака — 5.442), што је врло мало према времену од 1871. до 1887. када се број дела попео од 10.600 (свезака 22.459) на 25.073 (свезака 55,488); број рукописа са 131, старих штампаних књига са 15, карата, цртежа итд. са 62. Буџет је Народпе Бпблиотеке за 584*70 дпн. већи, али је инак зато сума за набавку и повез књига смањена за 4000 динара. Извештај Управе Народнога Мусеја оисежнцји је. Из њега дознајемо: да је чувар Народнога Мусеја добио прошле године помоћника у ироФесору Милоју Басићу, да се уређење Мусеја није могло још нзвршитп са оскудице новчаних средстава, да је набавка старина зависила u прошле године од случаја и да је мусеј прошле године чинио огкопавања у селу Радошпну н у сел^ Брестовику, о којима ви.ди „Дело“ књ. VII стр. 504. Мусеј је откупљивао: новце златне, сребрне и медне ii3 разнога доба и разних народа; наките и оружја. Поклони су пак били многобројнцји. Међу ноклонима греба истаћи : поклон Жига Шнпцера, банкара из Беча (22 слике, међу којима и три иастелска лика од руке француске краљице Марије Антоанете, један већн и два мања сребрна крста са деловима од „часнога крстаи и малу од слонове кости резану иконицу у оквиру), поклон Фрица Хирша, банкара у Бечу (9 слика од старијих н модерних сликара, уз хпљаду динара у новцу) итд. Ови поклонп као u још неки иотекли су заузимањем одлпчнога прпјатеља сри скога народа u српскога Мусеја, Бертолда од Липаја, сликара у Бечу, који је год- 1892. u 1898. из своје збпрке старомлетачких н Француских слика поклоиио Мусеју 90 слика које вреде до 80.000 динара. Дело IX 30