Дело

Л Е Л 0 472 нзменн! Још један «>акат не сме остати заборављен од ове судзнске експедиције. Турска нпје ни питана за одобрење и на њен протест одговорено јс. да је то чисто унутрашња ствар мисирска. Тако се новлађује младом кедиФу, који нцје ни мало пријатељ енглески, али се овим хоће да придобије улевајући му сепаратистичке тежње. Ку из целе овс аФере, KOja је тек у развоју, једно избија на површипу: одлучна воља Енглеске да остане у Мисиру. Да бп своју вол>у иротурила, она се не би устозала да на дневни ред европске политике изнесе питање о оистанку турске царевпне н деоби њеној ! Само се тако може разумоти акција Енглеске у јерменском питању, они испади лорда Солзберија нротиву султана и — суданска експедпцпја. Истина да све то нзгледа парадоксно кад се у очима има традиционална политика Енглеске, којој прва тачка ирограма беше: ннтегритет турске царевипе- Али и интеpecu и траднције временом се мењају. Као нрактични људи, Енглези су напустили мисао да снасавају оно што је намењено смрти, па гледају своје рођене интересе. Оставка Француског министра спољ. послова, Бертло-а, н ако је мотпвисана здравственим обзирпма, стоји у вези с енглеским питањем. Велнкн научар осећао се неснгурним на глатком поду дипломатнје; научне категорпје могу битп и дубоке ндуховнте, али су оне по све немоћне у полнтици, где су речи само за то да се сакрије оно што се мпслн Љегов одлучан алн нетактичан корак у египатском нитању нагонио га је да да оставку. Нови министар, Буржо-а, нознат је као човек веома бистра ока да угледа излаза п у најмучнијоЈ ситуацијп. Темпо држања Француске у египатском питању изменпће се, али самодржање не- Она је као што видесмо, противник енглеске окунашце. —