Дело

474 Д Е Л О управо не знам, да лн има у Европн музеја који би се могао иодичити делима пз средњега вска, која бн се могла сравниги са Приложником (Donateur), који је пласпран иснрсд предворја и Усаењем Вогоролице (Assomption), која се находи на зиду у диу манастира. Ну. Жича је зидана у врсме, када је Велика Србија била готово стварноет, а не племснпти сан иатриота. Њеип владаоци беху силни, народ је био богат. Свн се у томе слажу, да је за напредовање лепих вештина потребно опште богас/гво п владалачка нротекција И једно п друго недостају Србнји. 11a да лн је могућно да буде другојачије у једној земљи, где Турци беху господарн нема нп сто година; код народа, који је дошао до незавпсности благодарећи само својој храбрости, њој је био посветио све своје енергпје ; код народа, кош задаје много носла онима, који се старају да дисцинлинишу његове силе и да га доведу у ред старих евронских сила. Драмска умегност пзискује можда мање новољних услова па да се јави и развије. Укус представа је урођен код маса; оне у њој налазе највећега задовољства. Да би је разумели и њоме се иаспонирали, њима не треба неко раније васпитање- Неколико образованих личности образују међу собом онакве представе, какве су могли видети у иностранству. Предсгављају прво за њихове иријатеље. После, у извесној прилици, отворе врата већем броју гледалаца. 11 како је жеља свију њих, да се задовољство од тога вечера ускоро ионовп, нредетаве се множе, публика иостаје сваки пут многобројнија. У једној новој земљн не треба нпшта више иа да се створи позориште. Бар нишга впше нпје требало у Србији п Народно Позориште у Београду постало је на овај начин. Прве представе давала је 1835. године. једна група аматера у Крагујевцу,којп je у то време био права престоница Србпје, пошто су Турцн држали још у евојим рукама београдску тврђаву u један део вароши. Међутим прпсуство непријатеља није омело оснивање једнога друштва у овој вароши, Koje је било састављено од аматера, а које је с почетка окушало пграњем народних комада u отпочело једном драмом, која се морала мало допастп Турцима, јер се у њој нреузносила храброст Срба, који су пали на Косову — мученика за независност. Тесписова кола и обожавања Бахуса нису учествовали у овој прилици. Ну, изгледа, да је на Пстоку потребно да један Бог иића управља стварањем свакога нозорпшта — у недосгатку Бахуса, у овој је прплици био Гамбринус: ирва сала у којој су даваге представе била је у једној пивници. Трупа је имала своје декорацпје п одело, била је састављена од најобразованпјнх људи, ц ја позиајем једног научника, којим би се иодичиле најчувеније Академије, бпвшега министра и носланика, који је играо на овим представама, где је u публика пмала приступа за новац. Годпне 1868., иошго Турци нспразпнше тврћаву, Кнез Михаило је подигао, о своме трошку, Једно нространо позориште, но примеру европских позоришта. Њега су свечано отворилп 20 октобра 1869. године и, после непуне године дана, донесен је закон, којнм