Дело

КРИТИКА II Ш1БЛИ0ГРАФЦ.ТА 501 Мјессцу наћи.

“ Дакле и ово тврђење његово није оправдано Тражећи даљу аналогију, он тврди : „Не само да не иостоји, да на њему нема воде, него баш противно : имаде знакова, који нас на то упућују, да је на Мјесецу леда, да се и на његовој површини знаду творити магле и облџции. Па онда. говорећи о Месечевим морима у истој тежњп налазп како су „сви знаци тому, да им је тло још п данас меко, налик тлу наших исушених мочвара“, у којима ипак може бити „још нешто воде или бар влаге“. До сада још нису констатовани на Месецу облаци, а ни магле, и ако по горњим речима пишчевим изгледа, да је го већ тако поуздана ствар. Кад би их бнло, они би се морали видети, јер се таква конденсовања водене паре виде на много даљој планети, као што је н. пр. Марс. Ну г. пиеац не остаје само на овоме ; он иде u даље, па у нланинама налази на неке просторпје, које сматра као „оазе на иначе пусту Мјесецу, гдје се је макар u незнатна вегетацпја сачувала“ (стр. 308 -ЗИ). П одвише је смело тврђење, којим завршује опис Месеца, како се нп један озбиљан астроном, који је и најдетаљније проучавао површину Месечеву. нпје усудио деФинитивш} исказати : „Не, Мјесец није мртав : нун је још крепкога жпвота, као н наша земља. Око њега је атмосФера као u око нас, на гло му се спуштају магле, сигуран знак воде Обојега је доста, да може иодржавати вегетацију и органички жпвот......“ (стр. 324). Писац нак смео је још мање то ододлучно исказати, кад свакако није ни достигао селенограФСка посматрања В е е r - а и М а d 1 е r • а, на које он, без разлога, осипље u дрвље п камење, јер они веле: „да је до душе између површине Мјесеца и земље доста, а и битних аналогија, али га поради тога, што на њему нема воде ни атмосФере, не можемо сматрати ни коиијом камо лп колонијом земље“. Нсто тако заборавио је писац нагласити (ваљда случајно), да се виеине Месечевих брегова не могу уиоређивати с висипама земаљских плаиина Висине на Земљи одређене су према једном нивоу — морском. На Месецу нема тога нивоа јер нема морског огледала, те се висине одређују према суседној равници, а ове равнице не леже у једномннвоу за то су Месечеви брегови много виши, но што би били да су одрејђени ирема морској површини. 0 овоме се мора водити рачуна, кад се говори о висинама Месечевих брегова и кад се чак те виспне и одређују У најгдавнијим нотезима ирешли смо ове главније махне, што их има ово дело. Овде треба још да додамо и то, да још није деФинигнвно утврђено, како је апсолутна количина воде све мања и мања на земљи II планетама, као ни то, да земљина осовина нпје нагнута према хоризонту за 45°, већ да је тај угао врло различит за разна места појединих геограФ. ширина, почев од 0° (на екватору) до 90° (на полу). Констатујући ове грешке, у исто време признајемо и то, да их читалац. којн није посвећен у астрономске истине, неће ни оиазити. Стил, којим је све ово наиисано, скроз је поетски, разумљпв и примамљив, те је-