Дело

6 Д Е Л 0

није било више једнога Сената без његове рнјечн. Сједе двадесет и девет пута на кнежевски пријесто. На освитку ХУШ вмјека једнако je он прва личност у републици, најстарији сенатор.1) у очи његове смртп год. 1721., Велико Вијеће изабра га још једном за инеза. 3. Фебруара те исте године на сам дан св. Влаха Дубровник притисну зима, дажд и у овој земљи ријетко виђени снијег. Пук, који збијен стајаше између Госпе, Двора и Плаце угледа свога кнеза старца, ношеиа у позлаћеној носиљци пред Малијем и Великијем Вијећем у свечаној литијн, са моћима светаца, сакупљенијех у богољубноме Дубров нику са свпјех крајева нстшса. То бјеше нрвп пут у повијести, да су главара државе носили на дан св. Влаха2). Мало мјесеца након тога СераФин Бона умре. Његов друг Мато Бона био је више дипломат него државник. За рапа му бјеху позјерили важна посланства у туђини. Одлпковао се као поклисар у Бечу н бн мно ћесару Леополду. Пријатељ гласовптога шпанскога министра у Бечу, Боргимаиера, окористп се његовом наклоношћу да извојштн републицп многијех знатнијех користи. Слушаху га помњиво у Сенату као вјештака у замршеној дипломацијп европскијех дворова онога времена. Мато Бона био је у Вијећу глава странке која нагињаше тјешњијим сношајима са Аустријом иротив младе групе, која већ тада свјетоваше радикално зближење Францоској. У своје вријеме рјечнто обрани у Сенату ту политику'). Ну Мало Впјеће и Сенат пзгубе га до скора. Сутра дан након смрти Николице Боне, када реиублпка у страху очекиваше пош.кедњу пропаст, изберу га за поклисара у Цариград, али се ои одрече посланства. Тога ради би лишен за десет година свијех државнијех служаба п би прогнан у Стон за два годишта 4) Имало би се држатн, да га јо ово недостајање самозатаје уклонило за навпјек од јавнога жпвота. Не мало! Његов уплив бпо је тако великп у Дубровнику и толпко је иовјерења 1 Г>. и тјпптај језунитр Mattei-a дуОровачкоме архнеиископу Конвенгатију год. 1714. ZiliaMoni' Mattei, fip. 207 116 ВиОл. Мале Bpahe. -у Види Orimoniale delln Repuhlica, кп.ига I. Држ. Аркин. Овај дога1,ај је заоил.ежен какп анаменити нреседан у повијести дубровачкога церемонијала. ' i IIавештдј Кссарскога ресидента СаламониКа, у Дубровнику 3. маја 1693. Ljubić. ор. cit, cip. 135. 4) Сопр. Rop. 17. августа 1078. Д. Аркик.