Дело

Н 0 3 II Б 1(.»Г) бити ни због чега до због оне pfye од крчмара. Причао му је Кубик, да he му половииу казне накнадитп, само ^oit почне радити. Резо, где су ти новци ? — Имам само колико је потребно за недељни трошак --- То је друго — треба ми онет отићи у чаршију. По зајмиће ми Рубпчек. — Ко не нравп којекаких лудорпја, не добмва ни позива Иди, ндн, — данас је шабас, Рубичек ће бити у дућану само до шест часова. -X- * У ионедељник 13. Фебруара у 10 часова пре подне ступио је мирне савести госиодин Подрашка у одре1,ену канцеларију бр. Ш Имао је позив у руци. — Молим нозвали су ме — Комесар узе позив, прелете очима, нљесну устима на страну. — Сад можете нћи, то вн нисте. — К ко, зар нисам то ја ? — Јесте, не ! Требало је да нађемо неког другога Аитона Подрашку, — у иролеће треба да иде у рекруте, — а љега су прошле недеље нашлп у Влашини. — Тако, дакле, ја то нисам ! понављао је у себп, враћајући се кућп. — Резо, оно ја нпсам ! нодвикну, ступаћи к огњншту — нисам ја оно ! Не могу ипак да разумем, како може така залутала позивница задатн страха потиуно честитим људима ! — С чешкога С. Н. Т.