Дело

10 Д Е Л 0 од превелике ревностн за јавио добро, па да не биоте учинили случајно штого!) штетно за републику учинисмо вам у својијем гшсмнма ио који л>убежл>иви укор, у коме могасте разабратп очинску љубав Сената, и признање ваше радње. Нека дакле посланнци распрше неосноване бојазни, нека се увјере о љубави Сената ; али их овај озбињно опоммње да не пишу прнватнијем особама о јавнијем стварпма. Шихова се пнсма нпјеоу иредала, да се пук не бп престрашио, вндјевши толико измрченијех реченица.” А 25. Фебруара приопћује иосланицима потпуну самоћу републике: «Млетачка нам је влада пнсала, сажаљавајући нас у велике и — ништа више. Ако прејасна република, која има највише користи у нашему постојању, не може или неће да учинп ништа, промислите што ће остали владари.” У исто доба јавња, да је босански паша примпо врло л.убежњиво изасланика Јера Менчетнћа, и да се није обисти нио онај глас, који га бјеше огшсао као онака човјека. Јаднн Дубровник ! Пеће ироћи нити два мјесеца од тијех ријечи, а босански паша, учииивши се џелатом Порте, утјераће у лаж безбрпжни његов над ! Велики везир хпта ме^утијем к насилноме ријешењу распре У потаји приправња ггошљедњи ударац. Ћесарскоме резпденгу, који га у име ћесара пита : „Шта има с Дубровчанима ?» одговара: „Ништа*. Два пута посланици хитају к дивану, два пута се враћају неоирављена посла. Чудни гласовн обилазс по двору, умнажају страх и пеизвјесност; ваздух је пун и препун муњине „Сљедеће ћемо вам писмо писати из Баба. ЏаФера, из тамнице убица и хајдука, али све благословљено, ако доживимо спас отаџбине". 11. марта у петак носланици пристуиају посљедњи пут к великом дпвану. ЈБихова је обрана увијек она иста, оиетују још једном стожерно начело потиуне слободе на њиховој земљи, зазивљу прастара писма и древну вјеру. Али све су то празне ријечн за Кара МустаФу. Иресуда је изречеиа. Проглашен је јасак, "ива трговачки блокус проти Дубровнику.1) Дубровник ће плаmi гп не впше .100 кеса него два мнлијуна кеса. Фантастична та 1 .>.ш')пиј<м‘.т 1«<‘л. ne;i. управл>ека на босанскога и херцсговачкога иашу, на кадије II<>ii.>i .i, 1'уопн.л, 1 абело и Мостара и на аге реченвјсх мјеста, гласи у ерпском i!l»nii г\ < дчијсх noc.iaiiHKa овако: „Трговцииа од Воене н Биограда н од остадиi ^ ii>.K.m.t н.i <•!«.• стране. Докли годи не ађцчта сс лит с Дубровчаним више 1јумрука