Дело

158 Д Е Л 0 а) на округ крушевачки 69 новчан. награда (1600 днн.)» 40 награда у справама (2396 дин.) н 234 награде (у вредности 3996 дин.); б) на остале округе 1 новчана награда (100 дин.), 9 у справама (303) и 54 нохвалница, укупно 64 награде (вредн. 403 дињ). Највећа је новчана награда била '00 дин. најмања 5 дин.; а најскуиља је награда у сиравама била 189 дин. најјевтпнија 5 динара. Рејон изложбе обухватао је 20.000 □ m. А ноходилаца за 6 дана рачуна се да је било нреко 15 000. Улазнице нису издаване, нпти се наплаћивало што за улазак. Било је добровољног прилога од похођача 507-45 динара. Једно од најважнијих питања због којег запиње с-вака мисао за приређивање нзложбе јесте: финансирање. У Споменици (стр. 41.) изнесен је главни извод рачуна касе Изложбеног Одбора, који нам иоказује новчано билансирање. Но њему је тачно било примање новаца 12.582 динара, а издавања ио 21 нозиција, укупно 10.957*45 дин. II као што се види. норед толико компликованог носла, поред толике журбе Управа Изложбеног Одбора може се нохвалиги још и с Јецним приличним ви шком — од 1.624‘55 динара. Доказ једне збиља примерне вредноће. а уједно и велике обазривости!... Ми смо свратили пажњу на два главнија дела ове књижице. Али то ни у колико не доказује да су u остали деловп њени мање интересни, зато, који је год у сеитембру 1891. године својим очима разгледао крушевачку изложбу, или који је испуњен натриотским одушевљењем, чи тао оне веома похвалне онисе ове изложбе у скоро свима домаћпм лисговима, треба да проучи и ову Споменицу. Из ње ће се о многоме чему боље сбавестити, из ње ће видеги и оно, што му можда није падало до сада на ум, јер је Кушевачка изложба 1891. године била та. која је носле скоро 20 година од последње изложбе „Друштва за Пољску Привредуц прва коракнула на том скоро сасвнм зараслом иуту, и да је она збиља, мнмо неиосредне користи кој.е је допринела у привредном напредовању свога округа, покренула и друге корнорације да пођу но путу утакмице н жнзљег нривредног покрета. Последица тога је : Занатлијска изложба у Врању (1892.), Пољопривредна и занатска изложба у Пожсзи (1893.), веће изложбе говеда у Зајчару, Обреновцу (1894.) u Свилајнцу (1895.) и Занагска и нољопривредна нзложба v Пожаревцг (1895.)... — l). Die Bosnier, von D. A. Weisbach k u k. Oberstabsarzt (Sara jevo). Wien 1895. Писац je већ раније познат ca својих антронолошких радова. Овим радом, који је издање антроиолошког друштва у Бечу, хгео је да нас упозна с народом у Босни и Херцеговнни u то с ангронолошког гледи-