Дело

168 Д Е Л О (иређе М. Марковића). У свесди за овом донећемо опшнрнији реФерат о овој кљизи. (Џ Прославна споменица ободске штамнарије. — На Цетнњу је недавно изишла „Нрославна сноменлда четиристогодишњице ободске штампарије“ (Државна штампарија 1895. На 8-ни, 5 л., X и 289 стр. са 7 фотограФСКнх снимака на крају књнгеј коју је издао прославни одбор. Пза иредговора прославнога одбора штамнан је ч.танак пз „Гласа Црногорца“, којим се објављује прослава и проглас одборов. За овим су нрештампани први одзиви из српске (СрбоОран, Браник, Банаћаиин, Велика Србија, Весник Панчевачки и Српски Глас), руске, хрватске u бугарске штамне, па чланци: Ободска штампарија и њен значај од П. Ровпнскога, Старе српске штампарије од М. Ђ. МилиКевића, Прва југословенска штампарија од д-ра В. Јагића (Из Wiener Zeitung-a ио иреводу Ј. Радоњића, штампаном у Стражилову за г. 1893. стр. 429.--431.) и песма нестиховна А. Сандића. Даље су: Прославни чланци (16 на броју), оншти програм, именик гостију ua прослави, адресе на прослави, писмене честитке. телеграФске честитке, свечани дани (на Цетињу, на Ободу, с Ријеке у Подгорицу и у Подгорини, Зети u на Старчеву), ријеч при светковини на Ободу од Сергија Шакрак Нинића, прославне песме (Сундечића, С. Лемајића и Радоја Рогановића), одзиви носле ирославе (Гласа Црногорца, Срп. Гласа, Вранпка, Пашега Доба и Одјека), писмо рускога св. Синода, динлома кнеза Николе за почаснога члана казанског университета u текст адресе обшества С. Петербург. Наборшиковг. На крају су реценсије Л. Томановића о Руварчевој расправи „О Цетињској штампарији“ и П. Ровинскога о Јагићевој радњн „Der erste Cetinjer Kircliendruck v. J. 1493. — u поговор. Потпупости ради требало је бар поменути библиограФски и реФсратс, који су изишли у другим лнстовима о члаицима и расправама, које су ушле у ову књигу или о којима се у њој говори. Slovnica i citanka Seskoga je/ika. — J'y скорице изишла je у Загребу „Словница н читанка чешкога језика“ од Стјенана Радића. Граматика заузима 34 стране, а 68 иду на чнтанку. Хрватска кригика ирепоручује је ; нарочито обраћа пажњу на другу главу „како од чешких речи нравимо хрватске" н на дванаесту „Чешки књижевни језик црема обичном говору“. Стаје крупу. Praktićna pedagoška knjižnica. — Под овим натнисом ночео је Мирко Ткалец, учител, у Загребу, издавати колекцију списа о иедагогијн за осиовну школу. Прва је свеска изшпла с овим посебним натиисом ^Lagani naćin olnićavanja ili moja grafićka metoda“. Ткалец овом књигом хоће да иокмже на основу свога искуства, да се с успехом могу деца учити помоћу граФичке методе. Књижнца има уз прсдговор 32 стране u стојн 30 новчића. — У другој свесцп биће „Ргаktićna nputa u pućko - školsko zvanićno uredovanjeJ* Наш „Учитељи требало би да проговорц и о овој књази. Istoćno blago. — Мехмед бег Капетановић, који се до сада на књпжевном пол.ујавл.ао неколиким својим књижевним пословима (,,Што мисле Мухамедовци у Босни“ 1886., „Будућност Мухамсдоваца у Босни и Херцеговнни“, „Народно благо“ н т.д.), изишао је опет с једним својнм радом. Прва свеска Источнога б.гага, у којој је прибрао н превео турске, арапсксн персијске пословнце и мудре реченице, угледала је света у Сарајеву. Књига је на 8-ни, има VII н 375 стр. Техннчка је израда врло леиа, а о садржинн треба проговорити. Штамнана јелатшшцом, и ако сам писац пише u дан данас старим ћнрилскнм словима као и остали наши Мухамедовпи у Босни. Мехмед бег Капетановић начелннк је града Сарајева. — Ова прва свеска стаје два Форинта. Жшттопис св. К.тнмента на бугарском. — Мећу млаћим бугарским радницима видно место заузима са своје нлодностн и марљивости Дим. Матов, који се поглавнто бави проучавањем народних умотворпна н језпком. Недавно је штампао у Пдовдиву „ТКивотопист. на св. Климента бт.лгарски архиепископт. отт. ТеоФилакта охридски архиеиископЂ“ (На 8-ни, 3 л. н 39 стр.), којн је он иревео с грчкога и у нсколнко скратио давши нреводу свом лакпш, разумљивији облшс. Овај његов рад штампан је био прво 1885. год. као друга свеска „Бвлгарска библиотека", с иредговором проФ. Дрннова, али је на много меета био неразумљив за читање са многих узрока, те га је то покренуло, да га овако скраћена и у лепшем облику изда. Стаје 20 пара динарскпх. Руско-немачки речник. — Како за Пемце. тако и за све оне који владају немачкимјезиком, и до сада је био најбољи рсчпнк заучење рускога језнка : И. Ј. Павловскога „Руеско-Нћмецкш Словар1.,“ од когајеу почетку ове године почело излазити треИе гчдање (у Риги код Кнммела). Пос.те нове, десегогодишње, марљиве обраде коју су, како вели издавач, извршнлн стр\чњацн, ово је треће издан.е заиста „саевнм нрера])ено, исправљено u допуњено.“ Многс сада неупотребл.иве црквено-словенске речи из овог су издања избаченс али су понуњене многобројне празнине и унесене нове руске речи н изрази из свих областн руске науке, кн.ижевности н друштвенога жнвота, па је обраћена довољна пажн.а и на Фразеологију, тс ће оно сада бнтн најнотнуннји и најбољи речннк рускога језика, за странце иисан. У простору је уште1,ено, а тиме и за нотпуност речника много добивепо, што су речи уређене углавном ио етимолошкој свезн, те уз једну основну стављене одмах н све од ње изведене речн. Пнак ће цео речник имати на сто табака велнке осмнне ситнога слога, u изићп ће у осам свезака (на три месеца но једнај, но