Дело

ОРАО МЕЦЕНАТ1) скаска Н. Шчедрина Иесници у својим стиховима много пишу о Орловима u вазда с похвалом. Све је орлово неонисане лепоте, иоглед оштар, лет величанствен. Не лети он, као остале тпце, но се вије илп шири крила: сврх тога: гледа у сунце u нреиире се с громовима. Неки му срцу чак u великодушност нриписују. Тако, на пример, кад ко хоће у стиховима да опева жандарма, он га, безусловно, мора упоредити с Орлом. Као Орао, тако, вели, u жандарм са значком Бр. тај u тај увребао је, ухватио и, саслушавши, опростио. 11 сам сам тим панегирншша врло дуго веровао. Мислпо сам: на заиста, то је дивно! Увребао и... и онростпо! Оиростио?! — ето, то би ме нарочито гануло. Коме је опростио ? — мншу!! А шта је то миш?! II одмах бих отрчао коме другу несннку и саоиштио му о новом чину орловске великодушности. А друг — појета одмах би заузео важан положај, почео за часак кркљати, а за тим већ и подригпвати стиховима. Али једном u мене озари мисао: откуда је то Орао „онростио* мишу? Миш је својим послом тркнуо преко друма, а Орао га спазио, устремио се на њ, зграбно га и.. u опростио му ! Шта он ту мишу има да „оирашта* а не миш њему ? Што даље — све горе. Почнем ја добро нрислушкивати и проматрати. II видим: да некако не стоје ту ствари баш као што треба. Прво, Орао не лови мишеве за то да им прашта. Друго, ако се и донусти да је Орзо „опростио* мпшу, то онда, ако хоћемо но души, бпло бп куд u камо боље, да га он никако није ни ингересовао. II, најносле, трећс, нека је он Орао, нека би био u Архиорао, он је крај свега тога, тнпл. Он je толико тица, да ноређење с њиме и жандарму може ласкати само при некој недоумици. II сад ја о Орловима овако мислим: Орлови су Орлови, и то је све. Они су грабљивци, месождери, али за своје оиравдање имају то што их » i) rOpao Меценат“ изншао је штампан 1885. г., и нсте године нреведен.