Дело

ОРАО МЕЦЕПАТ 245 pemu задатак „летело јато гусака* — па да видимо шта знаш и колико вредиш. Паметне сиахије за једнога избивеног мужика давале су двојицу небивених — значи, да су они у томе видели користи. Ето канаринка има само знања толико да би могла ведро с водом носити, а колике новие плаћају за њу! — „Ја могу да видпм и у помрчини, за то су ме и прозвалп мудром, а ти, но толпке сате чак и у сунце гледаш. не трепућући, а опет веле за тебе : окреган је Орао, али је простачина!* — Што, нисам ја нротивник наука! закликта Орао. Речено — учињено. Сутра дан код орловских дворана отноче „златан век“. Чворци су изучавали хнмну „Науке младеж хране“, прдавцп u гњурни дуваху у грубе, а иапагаји су измишљали и изводили нове „кундштпхове“. На вране се удари нов намет под назвањем „иросвегни“. За младунце соколе и јастребове основан је кадетскп корпус; за совуљаге, јејпне п ћукове — „академпја де сиЈанс“, а и вранпћима набављен је буквар да уче азбуку. II најпосле најстаријега чворка одреде да буде стихотворац u то под пменом Василије Кпрнлич — Тређаковски*) и изда му се наредба да сутра буде готов за надметање са славујем. II дође жељени дан. Доведоше пред узвишено лнце О]»лово новобранце-робове и наредише пм да хвале. Највећи уснех постиже штиглнц. У место иоздрава он је нрочигао један Фе.кетон и то тако лак, да се чак u самоме Орлу учинило да га разуме. Шгпглиц је говорио да певајући ваља живети, а Орао је потврдио: ја, тако је! Он је говорио, да му је само стало до тога да му се бројеви на комад продају добро, а остало га се ништа не тиче; а Орао је потврдио: јест, тако је! Говорио је, да је ропски живот бољи од господскога, јер је у господе много брига и послова, а роб поред госиодара за невољу не зна, и Орао нотврди: јест. тако је ! Говорио је да је, док је имао савести, ишао без панталона, а сад кад му од савеетп ни мрвице није остало, он носн по двоје од једном, а Орао потврди: јеет, тако је: Најносле штиглиц догрди. — Други ! — кликну ОраоДетлић је отночео извођењем генеалогије Орлове од сунца, а овај потврди: „и ја сам тако нешго слично томе слушао од мога таге.“ IIмало је сунце, велп детлић, гроје деце : ћерку Ајкулу п два спна: Лава и Орла. Ајкула је била врло раснуш гена — за то је огац пошл,е на заточење у морске дубине; син Лав отпади се од оца — отац га зато поставн за господара пустињског, а Орао је био иослушан син за то га је отац ставио себи ближе, давши му да влада ваздушним просторијама. Али детлић немаде кад чак ни увод своје раеправе да ишчагрља, а Орао у нестрнљењу узвикну: *) Име једног познатог рђавог дворског етиходел>ц.ч.