Дело

246 Д Е Л 0 — Други! — Други! Тада запева славуј и одмах се обрука. Он је опевао радости роба, који је дознао да му је Бог нослао спахију: оневао је великодушност Орлова, који робовима не жалећи дају бакшиш „на ракију* ... II ма колико да се упињао све да подлу ропску ноту узме, није никако могао савладати „уметностц што живљаше у њему. Он сам био је од главе до пете нодли роб (чак је и изношену белу зратну мараму негде набавио а шубаром покрио главу); али „уметност* не могаше да се скраси у ропском оквиру п непрестано је избијала на сдободу. II ма колико да је певао, он Орла не може да развесели — па то ти је ! — Шта мрмља тај лудак! викну он напослетку... Зовпте Тређаковског. А Василије Кирилич — као запета нушка. Узео је исте, ропске, сижете, али он их је тако жпво изнео, да је Орао само понављао: Такоје! Тако је! На завршетку он Тређаковскоме обеси о врат огрлицу од мрављих јаја, а на славуја испречи очи и викну: — Нек се торња ова стрвина ! II на томе се свршише славујеви частољубивн покуша)и. Одмах за тим њега затворе у крлетку и продаду као непотребну ствар гостионици „код братског растанка,ц где он и дан дањи нанаја својнм слатким отровом срца накићене браће — „метеора.ц Али ипак дело просвећивања није било напуштено. Јастребовићи и соколићи ишли су и даље у гимназију; академпја де сијанс предузела је издавање речника и дошла је до половине ппсмена А , детдић је довршивао десети том историје ђавола. Али се шгпглиц нритајао. Још првога дана он је слутио, да ће једнога лепог дана свој тој просвегној галами доћи брза и немилостива кончина, и, како изгледа, његова слутња није била без основа. Сва је ствар у томе шго су соко и сова, нримивши се да руководе пословима у томе нросвећивању, донустили једну велику грешку : они су хтели да и самога Орла науче нисменостп. Учили су га ио методу звучности лако u забавно, но ма колико да су се трудили он се и носле читаве године дана учења место „Орао“ потннсивао са „Ape<i»“ тако, да ни један солидан зајмодавац није хгео нримати меницу са таким потписом. Још већа погрешка учињена је у томе шго ни сова ни соко не даваху Орлу ни душом да дапе, ни да отиочине. Непресгано, сваке минуте, сова га је из стоне у стоиу нратила и ииштала му: бб... дд. зз... хх •., а соко, опег, сваког часа је наиомињао. да без прва четири вида рачуна није могућно разделити пљачку. — > крадеш ти десет гушчића, два даш гшсару кварта, једног сам иоједеш, колико ти је још остало V — чисто с ирекором пигао је соко. Орао је, немогући то разрешнги, ћутао, али незадовољство против сокола кунило му се у срцу сваким даном све више и више.