Дело

ОРАО МЕЦЕНАГ 247 II, богме, одатде се издеже запето сгањс, којпм сеинтрига користи Гдава завере uuo је кобац, а он придобије и кукавицу за себе. II ова иочне Орлици дошаптаватп: „ама, ови ће нашег госнодара — хранитеља удавиги учељем.ц АОрлица узе Ој>да задиркивати: „учењак! учењак!и А затим заједнпчки нробуде код јасгреба „ружне страсги.м II тако, једног леног јутра, тек што је Орао протрљао очи, сова се, но обичају. нрикраде озад и зажугори му у уши „вв... зз .. ppp..w — Торњај се, досадо, — осече се Орао. — Изволиге, ваше сгепенство, ноновити бб... кк.. мм... — Кажем ти но другп пут: иди ! — Пп... хх... шшш... — II по трећи иут: иди ! — Сс... фф... жжж... У једанпут Орао се окрену к сови и раздера је на двоје. А после једнога сага соко се врати из јутарљег лова ништа не знајући. — Чуј задатак, рече соко: ноћасје награбљено двапуда дивљачи. Кад се та добит нодели на два равна дела п један део припадне теби, а онај други свој осталој чељади твојој , — колико долази на тебе ? — Све, — одговори Орао. — Говори, како треба, одврати соко: — кад би било „све*, ја те не бих ни питао. Соколу не беше нрвина, да гакве задаће задаје, али овога нута сам његов тон учинио се Орлу врло несносан. II сва крв ускппе у њему ири помислида он рече„свец, а роб његов усуђује се рећи „није све.“,А познато је, да кад у Орловима ускпии крв они онда педагошке методе не умеју двојити од завера. Тако н буде. Али инак, и ако је свршио са соколом, Орао се оградио.: — АкадемиЈа де спјанс остаје ио сгароме ! Онет чворци нроневаше: „Науке младеж хране*, алп су већ сви видели да је „златни век“ на умору. У перспективи се примицао мрак, незнање са својим сапутницима: међусобицама н сваковрсним смутњама. Смутње су огпочеле због гога што се на место растргнутог сокола јавише два кандидата: јастреб u кобац. А иошго су они оба имали у виду личне рачуне, то су их се дворанске стварн тицале у другом реду, те оне почеше страдати. II за месец дана не оста ни трага од скорашњег златног века. Чворци се проленише, ирдавци иочеше Фалично свирати, сврака белобока удари красги дан и ноћ а на вранама оста тако много непокупљенпх дација, да се морало приступатп егзекуцији. г1ак се дотле дошло, да су Орлу и Орлици давали кварну храну. Јастреб и кобац, да 6u се онравдалп за овај непоредак, нруже један другоме руку измирења u сву КЈшвицу баце на просвету. Науке су, веле, нема спора. в})ло полезне, алито само онда кад долазе благовремено. Над су могли наши дедови да живе без науке, и ми ћемо моћи.... Н за доказ, да сва несрећа долазн од науке, почеше откривати за-