Дело

ч 248 Д Е Л 0 вере и то тако да је макар u часловад у њих морао бпти умешан. Отиочеше трагања, ислеђења, суђења... — Нема је впше! — изненада се захори с висине. То је Орао кликнуо. Просвета прекратп свој ток. Међу дворанима завлада така тишина, да се само могло чути како појземлш пузе клевет. ничке доставе. Као црва жртва тога новога стања u иравца пао је детлић. А верујте Богу, та бедна тица није била ниигга крива. Алп она је била nuсмена а то је довољан разлог да се окриви. — Знаш ли знаке пнтерпункције‘? — Не само обпчне знаке, него u чрезвпчајне, као што су наводннце. паузе, заграде, — свакад савесно стављам. — А можеш ли да разликујеш женскп пол од мушкога V — Могу. Чак ни у ноћно доба нећу погрешити. То п толико. Оковаше детлића и заточише га у дуиљу на вечита времена. А сутра дан он у тој дупљи, од мрава изеден, предаде Богу дух. Тек што се то деси с детлићем. а дође пронаст и академпји де сијанс. Алп ћуковп и јејине су се храбро држалп: било им је врло жао раставити се од топлих бесплатних државнпх сганова. Говорили су да се баве наукама не да би их шнрилп него да би ux од урочних очију чували. А кобац ux онога часа лепо ухвати: „иа на што су сами сијанси ?* а онп на то нитањс не одговоре (нису му се надали). После тога свакога ux распродаше баштованима, који их напунише и напра. више страшила, да пм баште чувају. У псто време вранама одузеше буквар, истуцаше га у стуни и од добнвене масе направише карте за коцкање. Што даље — све горе. За совама и јеинама дођу чворци, прдавцст, папагаји, канаринке... Чак носумњаше н у „лојалноста гдувога тетреба заго, што дању ћути а обноћ спава... Нестаде дворана. Оста Орао с Орлицом. а с њпма још јастреб н кобац. А сем њих далеко маса врана, која се несавесно когила. II што се више котила, све је више дација дуговала. Тада јастреб u кобац, не знајући кога ће да утамане (вране у овај рачун нису долазиле), почну један другога. II то опет све на терену науке. Јастреб денунцира да кобац тајно чита часловац, а кобац наклевеће да у јастребовој дунљи има сакривена „најновија песмарица,* Орао се збуни. II гад се зби нешто необично. Вране, увиденши да су остале без надзора, одЈедном се досетпше : *А шта оно иише у буквару за овакав случај ?u II нису успеле ни да се лено свега бар присете, а све се јато диже и одлете.