Дело

МЕСЕЦУ (Гете) —=ss=Исиуњујеш опет доњу Тихо сјајем у маглини, И откиваш јоште једном Душу моју у целини; Распростиреш над поњане Благог лица зраку своју, K’o пријатељ љупким оком Што на судбу гледа моју. Сваки одсјај ведрих, мутних Oceha ми срце дана, И ја гредем у самоћи Р1змеђ’ cpehe, бола, рана. Теци, теци, драга водо ! Никад вес’о бити нећу, Тако шалу, пољуб згубих, Тако верност и највећу. Та имађах негда оно Драгоцено што је тако Да се никад, аох бола, Заборавит’ не да лако ! Шуми, водо, дуж долино Неуморно и без тија, Шуми, шумп и доведи Песми мојој мелодија !