Дело

ПОСЛАНСТВО И СМРТ НИКОЛЕ КОНЕ .1зачкн дипломат био преварио, јер ћесарски ресиденат бјеше навјестпо Кабози,1) да je накан колективно просвједовати проти утамничењу дубровачкнјех посланика за едно са енглешким и млетачкијем посланицима и са оландешким ресидентом; алп га Маројица бјеше замолио, да одустане од те намјере, еда не би учинио горе, и ствар остаде неизвршена. Све со то збиваше, док се у тамници савијаху од гада гледајући сваки час смрт пред очима. Развијаше се сграховит смрад Сваки дан умираху два илн три од онијех невољнпка. «Јаох јаднијех нас, ако се иороди куга ! Јздан нас ћилим сам дијели од остзлијех у соби.“2) Мо.ваху да их пренесу у Седам Кула, али заман. Једном некп Турчин замахнита у тампици. Разлупавши стакла, садругови га свежу и објесе цијелу ноћ ногама у вис s) Кад и кад долази до њих по који утјешан глас Киндсберг пише Кабози 21. маја: „Писао ми је ћесар, да је обавпјестио папу о основама Турака проти Дубровнику и да је опоменуо репуб.шку (млетачку). да одврати ту несрећу од кршћанства, које ћо до мало да се помири w Букне на пошњетку куга. Вјерни им поданик Марнн Маричевнћ умире од куге у њпховој постељн4), Кабогу хвата грозница, али за срећу без пошљедица. Тјелеса су им кроз ватру нрокушана. Поднашају и глад и страх и жеђу и болест. Улак je Стјепан убијен на путу између Пловдива и Пазарџика и бачен у воду са свпјем иисмима носланика на Сенат.5) Па док они нишу без престанка, да облакшају главу и душу у окуженому ваздуху. Дубровник чека нестрпљиво та писма. Шнре се озбиљнн гласови о њиховоме ослобођењу. Тако јавише Бона и Гучетпћ из СоФије. По граду иричају, као ствар недвојбену, да је Маројпца пуштен на слободу уз јамсгво и да се својски заузимл.е за јавну ствар. Бућа да је остао у тамниии. Кнез н Мало Вијеће истражнвају l) КандсПерг Ka'ioru 11 апрнла (('огг. cli М. Cab&ga F-o XLVI бр. 1839. -) Сенату, lfi. anpuia flliid.i 3) Сенату, 8. маја (Ihid.). 4) Свнату, 3 ј.унија (Ibid.). 5) Посланик Колијер својој влади 23. анрила: „Затвор господе дубровачкијех нокдисара би куксвно иооштрсн. Одведоше нх к мјесту, гдје je Крвави Зленац и стаинше ux у onl.у тлмницу са угурсузи.ма и лунежи.ча. гдје сада влада кура. Тога су ради јучер молилн великога всзира, да им донуети да подигну у ономе мјесту малу ограду, алц им то одрекоше тврдијем )нуечнма.“ Држ. Аркив у Хагу.