Дело

260 Д Е Л 0 чај плаћати „крвнину* за убпвенога: — ако се не пронађе убпца, или се и пронађе, али нема од куда да му се наплати, онда је плаћало цело село, у чијем се хатару нашао убпвени. Тако је бпло и овде. Ну, како се за Бетрила није знало, у чијем су атару, а ни једно село нпје хтело пристати да буде у његовом, то турска власт реши: да за овога Тур* чпна плате крвнину — веле грдну суму — сва околна села, до којих се чује глас трубе — рога, у који ће се одређенога, дана дувати. Та) је дан турска власт чувала у тајности. Алп околна села, осим Рашпнца, на кога су Турци много кивни бпли. сазнаду нреко својих спахија за тај дан. те тога дана иомешају сву стоку: говеда, коње, овце, свиње, козе. тако да се дигне велика дрека толико, да стража, ко]а је била у свпма селима постављена да слуша трубу, није могла ништа чути од те стоке. И тако остане на Рашинчанима, да плате сву ту глобу сами. Видевши се овако оптерећени овом грдном глобом на неправедан начпн, а знајућп како на њих Турци гледају, да им п посде мира нема — договоре се и једне ноћи омркну, а не освану ту; за једну ноћ се цело село иселп у други пашалук, а на својим старим огњпштима оставе нрах и ненео, да се ничим Турци не могу користити. Дувањем у рог одређиване су u гранпце атара појединих села, кад се појави спор, а одређпване су тако и границе појединих снахилука. Разуме се, да се је јаче дувало онима, који су више платили. За трубача се бирало какво узвишено место, одакле би се могао глас што даље чути. Толики опшги народни испусти постали су само тако, шго до њих никад глас трубин није могао ни допрети. С тога су таква места сматрана ни за чија, нли, боље рећи, свачпја, u од њих је присвајао свак, колико је ко могао. Отуда су u ностали толикн спорови данас око тих онште народних испуста између нојединих села и општина. У Вукову Речннку1) се иомпње, код речп „глоба,“ да се крвнпна нлаћала најмање хиљаду гроша; а плаћало се не само кад је ко убио кога, већ и кад је ко нао с коња, с дрвега н убио се, утоиио се у води, смрзао се на путу од зиме, и у опште кад је ко мртав нађен. Тамо се каже још н на какве су муке метали осуђене за то, и како су богатијим Србима чак u измишл.авали кривице, на нх уцењивали и глобили. На св. Аранђела 1895. г. Адрани. ^lHEKCA ^АСИЉЕВИТ, учптељ ') Стр. 106. Tpehe издаи.е, држаино. ч