Дело

266 Д Е Л 0 другим местима, обилато потпомаганп у својим предузећима генијалним и разборитим пријател>има позоришне уметности у прошлом столећу. У овом веку учинили су неки градови такође доста за позоришге, иодизањем лепих зграда за њ. Од њуди, који су цео свој живот и рад носветили нозорпшту, бнће довољно ако спо.менем само за Беч: ШрајФогла, Рајмунда, Динглстега, Лаубеа и Ферстера. Имајмо на уму, да нмамо великн број дворских нозоришта с богатом субвенцијом, а и ово још не заборавимо, да у Немачкој и Аустрији и.ма велики број позоришта, која уживају државну и општинску помоћ. Кад је све сад тако, онда видимо да ни најмање не оскудевамо у иозориштима, у којима се може радити, већ шта внше да можемо и конкурисати у томе погледу другпм народима, па можемо и да се надмећемо с Енглеском, Француском и Италијом. Дакле, добра је воља ту, позориште није забатаљено, и онда узрок опадању драме не лежи у том. Овде би било згодно да се упитамо: да ли се ti обилата помоћ, која се и од владалаца и од државе и општина даје позоришгу, савесно и умесно употребљава ? Но на то ћемо се питање осврнутп у дањем разматрању. Да ли дух времена нашега није узрок иропадању драме, да ли оннесмега нешго развитку позоришне уметности? Да дух времена нашег и правац нашег образовања нису Бог зна како повољни за развитак позоришне уметности, о томе нема сумње, али разгледајући и ту иојаву мало из ближе, видећемо да њој самој не можемо ириписати кривицу за недаће, у којима је драма. Неоспорна је истина, да хранитељи државе (ако смем да се тако изразим), трговци, индустријалци и земљорадници, воде личну борбу за опстанак свој, немајући времена да на друго што мисле; истина је такође, да у нашим данима сву нашу нажњу на себе највише скреће политика. Грађанин и чиновник — о занатлијама нећу ни да говорим, јер је позоршше за њих скуно задовољство, — трговац и индустријалац, виши ОФИцир п државнпк, шта више људи од науке, са свима побројанима, све се више и више отуђују од нозоришта , и с дана на дан ре^и су и pet)ii гости његови ! Такве су прилике у којима je сада позориште, или боље рећи такве беху до скора. Да би се те недаће отклониле, да би се походиоци опет привукли