Дело

НАУЧНА ХРОНИКА Рентгенови зрацн (♦ОТОГГАФИЈА НЕВНДЉИВОГЈ по Р Spies-y, Leonard~y, Petit-y, С. Flammarion-y и др. извео Јвленно МихаиловиА, ПРОФЕСОР (Свршетак) После ових претходнпх разлагања npehu ћемо сада на саме Roentуеп-ове зраке, ношто још изнесемо како сам Roentgen сматра ту ствар. Он држи, да т. зв. х- зраци, како их је он назвао, иостају на оном месту стакленога зида лоитице, где се иоказују катодски зраци. Оснм горе поменутих различних дејстава катодски зраци. канда нри своме појављивању могу имати за носледицу и ову нову појаву. Roentgen-ови зраци лако се могу одвојити од оних шго се виде, кад се таква Једна цев просто обавије црном чојом или се затвори у дрвену, обпчно црно обојену кутију. Тада се ништа внше не види од оног живог зеленог светљења стаклета, али невидљиви Boentgen-ови зраци прелазе и кроз чоју или дрво, те изазивају Флуоресцентно светљење заклона са баријум-платинцијанидом. При ово.ме пак у опће није потребно, да се овим зрацима изложн непосредно баш она страна заклона, која је премазана оном сољу, већ се може изложити и она друга, јер ови зраци могу лако проћи кроз картон, допреги п до премазане површине и тако је довести до свегљења. Ако између оваке цеви и овакога штига држимо чамову даску (1 цол дебљине), она ће свакако давати сенку. али ова сенка пије никада „црна“, већ даје од прилике исти утисак, као и кад штит од прозорског стаклега даје своју сенку. Држимо лц пак између цеви и заклона руку, онда ће кости руке, које су ирилично непроиустљпве, спречити у неколико Roentgen-ове зраке на извесним местима ирема штиту. На тим се местима, дакле, неће ни изазвати светљење, те отуда и долази она нојава, у којој видимо сенку костију руке непосредно на штиту. Ми у томе носматрамо, тако рећи, носредну сенку.