Дело

290 д е л о за ове зраке још није позната никаква матерпја, која би пх могла преламатп. Преимућство ФОтограФије са Romtgen-овим зрадима, а у исто време и она особина, која је у најновије вре.ме изазвала толпку пажњу, лежи у томе, што је пропустљивост разних материја према овим новпм зрацпма сасвим особита, другачија него ли према светлосним зрацпма. У опће се може поставпти правило, да је нека материја у толико ироиустљивија, у колико јој је мања густина, другим речима: што јој је саецифична тежина мања; н. пр. алуминијум пропушта ове зраке боље него ли олово, олово онет боље него ли платпна. Има у овом погледу извеснпх ресултата, који одступају од овога правила, јер код неких миперала није констатовано, да им моћ непропуштања расте с густином. Сви врло тешки мпнерали, чија је густина преко 5.5 свакако не пропуштају Romtgen-ове зраке; али u међу најлакшим минералима има неких, koju су такође непропустљивп. У осталом Lenard је нашао сличан један закон u за катодске зракове. иа га је u експериментално потврдио до најнространпјпх граница. II само новршно упоређење ове завпсности апсорпцпје од материје, која стоји на путу каквог Roentgen-овот зрака, са одговарајућим оптичким нојавама, показује, како је то у научном иогледу врло важан аргуменат. Ou нас доводи с једне стране чак на помнсао о узајамности са појавом гравптаццје- Ако би се за ове зраке утврдио утпцај на даљину (actio in distans), номиње Tisserand, „онда ће се отворити једно широко поље за објашњење саме атракције небесних тела. ц С друге пак стране, овај нас аргуменат води до најважнцјих практичких нрпмена. Стакло н. up. мање пронушта ове зракове, него ли дрво. У седници Француског астрономског друштва (у Паризу) од 5. Фебруара ове год г. Mauriee Petit обратио је нарочиту иажњу на Факт, да се стакло према овим зрацима понаша као правп заклон, и пропушта тако мало зракова, да је свакога морала изненадити ова особина његова. Дрво, хартија u слпчне материје показују врло незнатан отпор пpu пролазу Roentgen-ових зракова, те се на тај начпн може лако фотограФисати какав предмет у књизи или у каквом дрвеном сандучету u т. д Пзмеђу многих осталих свакако су најинтереснији онн снпмци, који износе унутарње делове човечјега тела, као што је на пр. већ довољно нознати снимак косгију руке u т. д. Практичка вредност овог начина ФОтограФисања већ је ирешла стадијум нокушаја, а нарочнто пак нри ФОтограФијама страних гела у човечјим удовпма. Тако је некој шваљи ушло једно иарче шпваће игле у корен руке и то око чланака малога нрста. У току времена то се нарче тако увукдо и урасло унутра, да му нису внше могли определити ме•ста; алп је жена тада оиажала и врло јаке болове, који су допирали чак до мишице Од прилике на *|4 године носле тогаелучаја ФОтограФИсали су јој ту руку у фисичком институту „Уранијец у Берлину номоћу Roentgm-ових зракова. Тако добивена ФОтограФи а ноказала је нотпуно