Дело

292 д е д о та), Ако се овп зрацп пусте на једну ФОтограФСку плочнцу, чпјп је осетљивп сдој окренут на супротну страну од зракова и покрпвен прашком крис-тада Фдуорпта, онда ће зрацп, пошто пређу осетљнвп сло1, ударпти на Фдурпот п ту се претворити у нове зракове. Овп пак зрацп утичу даље на ФОтограФСкп слој п то у много јачој мерп, него лп што су то могди учпнпгп самн Roentgen-OBu зрацп прп своме продазу. Све се то врши за врло кратко време, као што поменути пспптпвачп тврде, јер су овом методом успеди добпти снпмке за некодпко секунада. Г. Cornu, председнпк Академије Наука и потиредседнпк Француског Астрономског Друштва, изнео је неке мпслп о фпспчкој’ прпродп Roentgenовнх зракова. Том је прпдиком нагласио како способност овпх зракова, да пролазе кроз тамна тела, нпје њпхова најчудноватпја особпна. Што је збпља чудновато и што се нпје могло очекпватп од Roentyen-ових зракова састоји се у тој особинп: да увек иду по правој лпнији, нпти се реФлектују, нити преламају, као што смо у почетку иагласилп. Пропуштанп су кроз прпзме, само не стаклене (јер ux ова јако апсорбује), већ кроз прпзму од кварца плп воска, па је констатовано, да се они нп у колико не преламају. Отуда следује, да њпх не може скупптн нпједно сочнво, нп једно пздубљено огледало, да их, дакле , због тога не може ухватпти ни обпчан ФОтограФСки апарат. Hu прпзме нп огледала не могу утицати, дакле, на ове зракове, Они аролазв кроз њпх или се у њима аксорбују, Пзгледа, да карактеристпчна особина ових зракова лежн у особитом начину вибрацнја, алп у том ногледу није до сада учињен нпкакав покушај. Највероватпије пзгледа да је она хипотеза, по којој се узима, дi ови зраци иостају ванредном брзим вибрацијама, а које би, у место да су трансверзалне, као код тоилоте и светлости, биле лонгитудиналне, као код звука. Ну свс је то још непзвесно. 0 правој нрпроди Roentgen-ових зракова за сада се ништа поуздано не зна: али се можемо надати, да ће озбпљна наука ући у граг и њиховој тајанствености, као шго је u с многпх других појава скпнула мистериозну одећу. ПроФесор Boltzman у Бечу, старп ветеран у Фисикалнпм наукама, завршио је једно своје пре давање о овим зрацима речима, којима се и ми радо користимо, да завршимо овај пзвод. Он вели: „Радостан је Факат, да у пркос великпм проналасцима у природи, овај извор чудновагих огкрића још тече бујно и да се баш последњих година проналазп читав низ нових облика нојава и агенаса, који ће за читаве деценије давати материјала за ncmiтивање, а чије ће користи уживати тек ново сголеће." Површнна Србпје Речни сливови, области без отока и острва: Овај uocao — који је започет јануара 1894. г., а довршен јануара ове године — израђен је у ГсограФском Заводу Белике Школе, под надзором и по упуству г. д-ра ЦвијиКа.