Дело

26 Д Е Л 0 — Доста. — Онда да нахранмм коње, подне је, рече кочмјаш. — Добро. Сунце је омекло јако. Дебрјански отворм hitht од сунца м разммслмвшн се мало, крену к мосту, пређе реку, прође поред некмх беднмх колеба иза ње, оде у поње на стрмене могнле, па се за тим успе уз глатку стрмен. Мало после тога, неколнко сењака доле нод механе радознало посматраху путника п углелаше га на врху, тамо где се joni мознаваху темењп старе тврђаве, како корача лагано, нестане га, па се опет појави. После мола часа видеше га на супротном големом вису, којм се спунЈташе као какав прав змд у таласе Струмпне. На тој големоЈ висмнм Дебрјанскм мзгледаше као каква тачка. Још је два часа лутао м прегледао све ку гове.. тако ммле његовој души, па се вратм кроз дубоки речнп пролаз, пошто се провуче између балвана, довањаних до брега. — Инжинир је, шапутаху сењани. — Друго he нем1то бмтм, рекоше други. А трећи, хотећп да допунм претпоставку иоследњег, рече: — Разгледа позицнје за топове. .. Види се, Срби опет нешто рију. — Благо тај смнак тражм! рече намрштено један сед, грозног и зверског лица, старац с огромном батином у руци. Дебрјански се у то.м појавп на мосту. Овм се канмше да га замитају, али он се окрену на лево и упути се у једну тесну улицу. Ниске колмбе, двормшта бурјаном обрасла м ограђена посрнутим плотовмма, или са свмм одграђена, ређаху се с обе стране. Неколмко великих псина јурну на њега, али се он одбрани батином и стаде пред једно широко двориште, са старим врбама иоред воде, која протицанЈе кроз њога. Иза врбе, у дну дворим!та које беше са свим мусто, беше неколико зграда и станова за л.уде и стоку; до њих вираше кроз гране од врба просто двокатпо здањс, нросто омазано блатом, које со бсшо исмуцало и одлспнло, с ирозорима без стакала, живописно окпћено кукурузом. низама црвених маприка, вемцима оелог лука и другим нужним украсима сваке Hanio сеоске куће. N једној соби тога здања, које сада изгледаше пусто, Де