Дело

336 Д Е Л 0 дина, од 1880.—1894. којп је израдио Јов. Д. Јовановић, сада riucap у Државној Штампаријз. ч11реглед,< овај заслужује хвалу, јер је израђен врло савесно и прегледно, а на основици савременој, како се граде послови ове врсте у туђем свету; може се слободно рећи да је у пзради одмакао од досадашњих нашпх „Прегледа.“ Три су прегледа садржаја : хронолошки. стручни u азбучни. Нарочиту пажњу заслужује стручнп преглед. Знајућп корист од ових и овако пзрађених прегледа не можемо. а да не захвалпмо u Јовановпћу на труду и свпма онпма, који прппомогоше да овако лепо израђени „Преглед“ добпјемо. На другој страни првога непагинована лпста нмена су уредника Просв. Гласнпка за ово 15 годпна; било их је осам. На крају је бројнп иреглед комплега u свезака Просв. Гласника, којих има на продају у слагалпшту књпга Државне Штампарије. Овај „Преглед* иде као прплог „Просветном Гласнику“, уз свеску за јануар u Фебруар, а може се u посебице добнти за трп и по дпнара. Ђ. Нв. СлавовЂ: Нространството на Кнзжество Бвлгарин. СборникЂ за народни умотворенил, нау а и книжнина. Књ. I. С. 312.—315 Софил. 1889. Површина неке области одређује се или мерењем на земљишту помоћу гриангулације или израчунавањем на карги великог размера; тако иисац почиње ову своју расправицу, и одмах у кратко износи метод триангулације с напомено.м, да је тим начином одређена површина већине евроискпх држава. Израчунавање новршине Кнежевине Бугарске вршпли су странци, али оно није ни приближно гачно, јер је рађено на нетачним картама; оно ниЈе ни потпуно, јер нису израчунате иовршине ноједпних округа и срезова (околи), што j’e тако исто важно за Бугаре, као н површина целе њихове Кнежевпне. Због гога је извршио мерење Бугарске Т. II. Каракашев, на руској генералштабној карти Бугарске — у размеру 1:107.0и0 (за северну) и 1:126 OlH) (за јужну Бугарску) — но моћу Амзлеровог поларног нланиметра; и нашао je, да новришна Бугар • ске — без Крџалијског Среза и Родонских Села — нзносп: 99.276 Км.* а то је 001 део од целокуине евронске површине, која захвата 9,835.000 Км.г Писац носле овога нореди површину Бугарске с површинама осталих држава на Балканском Полуост]>ву, које по величини иду овим редом : Румунија 121.401 Км.2 Бугарска 99.276 Гј>чка 57.319 Србија 48.589 Црна Гора 9.400