Дело

Д Е Л 0 34 вештења и тумачења. Поред аутентичности, објективност је друга добра страна ових чланака, којима се уноси доста светлости у нашу новију историју. Нарочито је за нас од вредности чланак, у коме се говори о судбини Кара-Ђорђа и оних српскнх емпграната, који одоше, иосле кратког лутања по АустроУгарској, у Русију и тамо проведоше до 1817 године Судбина српске емиграциЈе за то време била је за нас доста тамна и то је зар и дало било маха покушајима, да се доведе у сумњу искреност држања Русије према нашем народу у то доба Данас, кад у нашем народу нема подељености у мишљењу о томе, какви треба да су наши односи са Русијом неће зар бити некорисно видети, како се руска влада држала према нашој емиграцији у оно тешко доба. * Новембра 1813 године, кад се Александар I бавио у ФранкФурту на Мајни, изишли су преда њ два Србина, Благоје Миленковић и Милосав ТриФуновић и молили су, у име неколико српских породица, за допуштење, да се могу преселити у Русију, ношто је Србија са свим била пропала. Цар им је молбу прихватио и допустио иреселити се у Русију са некаквим новластицама, каквима су се у то доба користили колонисте јужнога краја. Како је сеоба, због времена, морала бити одгођена до пролећа 1814 године, наређено је херсонском војном управнику војводи Де-Ришеље, да се постара припремити све што је за ту сеобу било потребно, ге да се пресељеницима мучан живот првих дана олакша. Министарски савет ставио му је, тога ради, па расположеЕБо 25.000 рубаља Кад су се ТриФуновић и Миленковић јавили војводн Де-Ришељо, овај је упутио првога у Беч тамошњем руском консулу да се тачно разабере, колико се управо породица желе преселнти, а другога, по његовој жељи, у Бесарабију да разгледа и изабере земљу. која би била подесна за иресељенике Србе , а иотом у Петроград, да лично иоради на томе. Миленковић је пзабрао и молио да се нресељеницима да земља близу Татар-Бунара на дунавској обали међу Исмајилом и Килијом, заједно с острвима и дђа језеракоја су била уз обалу. Дошавшн у Петроград, Миленковић је упутиа био министру унутрашњих послова молбу у којој је иросто а живо оппсао бедан положај својих земљака: