Дело

396 Д Е Л 0 се та потреба и да оствари. Отпор политике морао је бити све слабији, у колико је правна свест била јача. Начело самосталности судске власти слави данас своју победу, ако и не у потпуном обиму, а оно у доста зчачајној мери. У Србији је она за време пропала, да се по том јави далеко потггунија и савршенија, него што je некад била. Нема већег и опаснијег непријатеља судској самосталности од иолитичке власти, јер нема снажнпјег средсгва за сузбија!ве злоупотреба полптичке власти, него што је установа судске власти, кад је она како треба организована Нек нам се не замери, што ћемо код овог најважнијег начела из организације судске власти бити мало пространији, него што у први мах мишљасмо и обећасмо. Неће то битп од штете. а вероватно је да ћемо се тако боље разуметп. Философски разлог, у коме се крије извор једног принципа, најтачније упућује и на појам тога прннципа. Истинитост ове поставке потпуно вредп и за теорију самосталности судске властп По томе, ако су у основи добро иогођени горњи разлози, који су судску самосталност као једно начело створили, онда нам није тешко наћи начела, која представљају појам садржину судске самосталчости. јер она треба да буду у логичкој вези са тим разлозима и да се с овпма поклапају. С ове тачке иосматрања ми иалазимо да у појам судске самосталности \лазе ови елементи : 1. Иримена судске власти треба да буде аредмет нарочитог сталног занимања. Судску власт треба да практикују нарочити .куди, у облику редовног јавног занимања. Огроман посао, који отвара судска надлежност, стална сукцесија тих послова, уз облигатну дужност судија, да их огправљају искључиво помногобројним законским нормама, захвата све време које је потребно за добро познаваље ствари и њену критичку правну оцену. Уз то, ироцедура која се јавним правом разложно намеће, као нринудна и редовна за успешну примену правосуђа, и која има задатак да Формом обезбеди право — тачну примену закоиа, постала је н сувише комплицираном и претноставља добру правничку спрему оних, којима се поверава. Представљаjy!iii у свпма својим Формама гарантију, да закон буде тачно примењен, судска ироцедура изгубила би сваки значај, кад њено вршење не би било обезбеђено одређеним спремним органима,