Дело

НЕКОЛПКО РЕЧИ 0 ОРГАНПЗАЦЦЈП СУДСКЕ ВЛАСТИ 399 вање правних односа и правних одредаба, који те односе регулишу. Оввј доказ има да обухвати све пространсгво у коме се креће надлежиост судске власти, а ван тога, још и познавање основа осталих облика државне власти. Ово последње из разлога, што је судија дужан и да чува самостолност свога положаја према другим и да у њпхову област не улази. Због тога судија мора познавати основе целокупног и јавног и приватног ирава; а споцијално, за примену свога иоложаја, све прпнципе, у којима се надлежност судске власти ]авња. Уз такву начелну спрему судија треба да да доказа и о добром иознавању и критичкој оцени позитнвног ирава. Према овоме државни судијски испит требао би да садржи теоријско и практпчно испигивање из свију области правне науке, и све оно што је недостуино везано са могућношћу, да се право позна у таквом двојном односу (теоријски и практички), као на пример: знање једног од живих језика, важнија, теоријска расправа, оцена једног практичког случаја и т. д Такав испит могао би бити сличан у једном знатном делу садашњем про Фесорском испиту, који ми сматрамо као прилично озбиљан Ми слимо, да би тај испит нредставњао уједно и испит адвокатски, бар бп требало тако да буде, ако се хоће да унесе поправка у нашу адвокатску установу, а поправка је овој установи одавно постала нотребна. Без једног озбиљног државног испита ми не можемо схватити поправку нашег, веома занемареног правосуђа па да се та поправка у истпни опази. Садашња квалиФикација судпјска једва да je довоњна за положај секретара, који припада адмииистративном судском особњу. Ми жалимо, што с разлсгом можемо рећи, да се за један знатан број наших судија мора држати, да у основи немају спреме, какву ми сматрамо као једну битну погодбу за начелно добро разумевање и правилну иримену судске власти. Ми не можемо да признамо , да се у нас може имати рационално кривично образовање без доброг познавања принципа, који владаЈу и јавним и приватним правом, а таквих је судија у нас мало. Један приличан број наших судија не зна да чита ни један од страних живих језика, нити показује ма каквог интереса према развоју правне науке. Да ово кажемо, ми имамо разлога не само у приличном иознавању наше судске ираксе и органа,