Дело

404 Д Е Л 0 худску природу онако, како се она по правилу јавља, а ме по нзузетку. Сагласно тој природи, не треба сумњати, да ће се несавесност пре уносити у службу, кад се њоме у облику мита куша ноложај тешке сиромашне и породичне невоње, него положај материјално повоњан. Ми одлично познајемо њуде, које ни најтежа оскудица не би могла да отисне у несавесност, и високо ценимо службену моралност тих њуди, али је таквих њуди, треба признати, несразмерно мање од оних. који би под утицајем мита, у тежим материјалним нриликама, прихватили службену несавесност за поправку тих прилика. Наравно, да при овој речи немамо у виду онај морални кретенизам, код кога је изгублзвно частољубље избрисало сваку разлику између савесности и несавесности. Та група људи припада, мислимо, онако исто изузетку, као што је изузетак и она врста савесности, која се у опште не би дала потчинити нриватном утицају, у свима могућим приликама. Кад је реч о вредности па чела онда се гледа на његово дејство по правилу; појава изузетака не ништи карактер правила, па зато не одузима ни вредност начелу. А кад то стоји да је по правилу приватан утицај у облику мита, на случај тешких материјалних околности, могућ, онда је држава позвана, да судије у опште тако илати, како приватни утицај, ио претпоставци, по правилу неће бити могућ, а у колико би га било, да се јавља по изузетку. Ми смо, чини нам ое, прилично јасно образложили, да је приватан утицај на судијску савесност, баш зато што је он привилегован, врло велики, а кад то стоји, држави је дужност; ако није у стању да га сасвим отклони, да га сведе на што мању меру. Тај је усиех и за државу и за приватна лица врло потребдн, а да би му се могло пребацивати да је скуп. Нема веће оиасности од изметнутог правосуђа, а нема горег облика, у који се оно може изметиути, но кад се правда купује за иаре, кад се новац крије у основи судске мотивације. Колика трсба да је судијска плага, иа да она одговара начелу, да она буде и доволжа, зависи од економских и у опште социјалних прилика једне земље, али да она треба да буде онолико довол.на колпко одговара потреби, да оиа не само буде награда за труд, него још да носи и обележје једног привилегисаног иоложаја, коме треба да чува своју моралну страну, у то мв