Дело

Д Е Л 0 406 рима, којима поједини читаоци располажу : каква је моралност судске власти у Србији, и да ли у њој има таквих н толиких примера, по којима би се практички могла оценити важност наших ранијих ставова, да су судије по правилу, дакле uo већини, подложни приватном утицају, онда кад су у положају тешке материјалне невоље. Није рђаво слишати своје памћеље, па онда размислити, какав би одговор био више тачан. Ми можемо разумети сву оправданост приговора, који би се могли учинити спреми наших судија, иа смо зато, да се та спрема иобољша што савременијом квалиФикацијом ; али ни то, ни ма шта друго не може да оправда начелну грубост, какву ми виднмо у судијским платама ; јер тим истим судијама припада у надлежност: да својом иресудом од богаташа начине сиромаха и обрнуто, да решавају о животу, о слободи, о части; и да уз то у сваком елучају не забораве на скрупуле њихове дужности, да примене само оно, што хоће закон. Може бити, да у нас и сад има људи, па вероватно и интелигентних, који идеалишући држе, да је тако и ираво. У многим разговорима, с некима од пријатеља и познанина, слушали смо ову стереотнпну Фразу: «ко је поштен, поштен, а ко је непоштен, неиоштен ! Не помаже ту већа плата”. Такве речи чују се и ио нашим скупштинама, а оне су и више разумљиве и више разложне за оне, који или неће да чују или но разуму другачију реч. Али о томе доста, јер кад би смо даље отишли, отишли би смо далеко, даље од граница ове расправе. Мислимо само напоменути још и то, да не гшшемо ове речи о судијској нлати због нашег личног положаја, но у интересу опште ствари, која нас је једино на овај рад покренула. Толико о самосталности судске власти према приватном утицају. На реду је, да изнесемо главније мисли о другом делу судијске самосталности, у односу према државној власти. У том облику у главном се u третира питање о судијској само • сталности, као једном од елемената судске независности. Приватни утицај на судијско .службено кретаЕве, и ако може да буде значајан, далеко је изостао по важности од утицаја државне власти. Ако би такав утпцај био могућ, а нарочито у обиму, који је за остало чиновништво потребан, онда о са-