Дело

МЛАДЕНЦИ И 'БУРТоЕВ-ДАН У МОКРОЛ 431 Голсм се ђавол докара : Секира момче посече, Девојћу змија у)еде ! Девојћа вика, лелече: „Голем се ђаво докара! Неје ме жао за мене, Мен’ има ко да жалеја : Нмам си мајћу и браћу, Имам сп сеје и снаје. Нело ме жао за младо, Kof ће ми њег’ да жалеја! Нема си нпког до Бога.“ Тридесет до четрдесет девојака крену се у „гору“ да беру „дрење“ (дренов цвет) ц да се „ките“. НајвеЈшије „друшке“ су загрљене u овде онде застају те отневају по коју, да објаве селу нолазак: Три су горе на според норасле: Једна гора од зелена бора, Друга гора зелена љиљана Трећа гора пнпер жутимамац. А по њима цвеће свакојако! Које цвеће од; које полепше V Најлепше је цвеће бршљаново, Ал' не може од себ' да будује, Превија се уз јелу зелену! Које цвеће од које полепше V Најлепше је цвеће стратарево, Ал’ не може од себ’ да будује, Превија се уз бели босиљак! Koie лице од које полепше ? Најлепше је лпце девојачко. Ал’ не може од себ' да будуЈе, Превија се уз момачко лице! У шали, песми и весељу долазе у „гору,“ гу беру нЈшлетње цвеће. ките се, п непзоставно свака је опасана врбом. а закићена дреном и у руци носи по дренову гранчицу, Свака но мало нрогута дренова цвега „да вој среча не дремаи и да буде здрава „како дрен.“ Пред „савнуће“ (свануће) окићене враћлЈу се у село, прп улаеку у село певају: Ледно чудо низ горипу слезе, Једно чудо убаве девоЈће. Оне носе расцавтело дрење, Здравје селу, а подиг у стоку. На сеоском „раскрсју“ иоведу „оро (коло u отпевају неколико песама: