Дело

НАУЧНА ХРОНИКЛ 469 2. Да крајеви села немају нме но брду, коси или у опште ио месту на којем су V Да крајеви немају имена но занимању (садашњем или пређашњем) већине становника (на пр. качарска, гочобиЈска, ћурчпјска. мутавџијска мала и т. д.). Да се не зову по пмену места или области оних, који су пх населили? 3. Да ли се заселак или село звало кад год друкчије u како се звало, u да лн се зна кад је то нме иромењено, н зашто? VI Порекло становништва, аостанак села, иомегитање села, селигита, сашоЈравање. А. 1. Шта нрпчају стари, иоузДанп људи о пореклу свом и осталих сељака? Одакле су се доеелнлп u кад ? Зашто су се кренулн пз сво старог места? Колпко ux је било ? Је ли тада већ бнло села нли еу га онн зас-новали ? Ако су га они засновалн, онда како је доцније расло село : или само нрираштајем (намножавањем) становништва или и досељавањем и одакле ? Који су крајеви села старији, којнновпји ? Ако су ux доселилидосељениди из разних области, онда који су које крајеве населпли ? Да лн досељеници из једне области имају псту славу и коју? Коју славу славе досељеницн, који су дошли пз појединих областн пзван Србије (на пр. досељеници из Дробњака, од охридског краја п т. д.). Има лп цело село исту славу ? Има ли заселак псту славу, коју u село ? Плп заселак u иоЈеднни крајеви села имају различне славеикоје? Откуда то ? Има два различна начина, но којима се кретало и креће сгановниihtbo у Србији и пз околних земаља у Србију. Њих треба имати у виду при раснпгивању о пореклу становништва и о постанку села досељавањем, и заго на њих нарочпто скрећемо нажњу проматрача. Један је ироцес* природан који се одавно и стално вршп, а то је постеиено, ненриметно слажење са виших крајева Србије н ниже, питомпје и у новије време (од ослобођења Србије а у неколико и пређе) и сигурније и досељава1ке из околних ерпских земаља. Услед овог тпхог нроцеса слазе ноглавнто нојединци и поједине нородпце. Такви су многи досељеници зап. Србнје, којн су пореклом нз Херцеговнне, сеничког краја (Пештерн), Босне н Сгарог Влаха. Они већином улазе у састав становништва села, која ностоје, ретко оснивају нове крајеве или села. Основали они ново село нли ue, проматрач треба на њих даобратинарочнту нажњу и да се нажљивим раснитивањем обавесги, колико има у селу нородица, које су се овпм начином доселиле. Од много су већег значаја за постанак села , и за јачање старих села и у опште за насељавање Србије оне сеобе, које су настуиале услед ратова, буна или других каквих већих незгода у окол-