Дело

НАУЧНА ХРОНИКА 473 Иеклл чнп начин лочења серотерапнјом дао је много већу сразмеру пзлечених но лечење ио старим методима. Разлика је 1-20uo. А Dr. Шантмес држи, да број смртностн може бити и мањи, ако се ради са јачнм еерумом. Ово су дејства, која се добнвају npu употреби серума: За 24 сата ирвенило, затеченост и болови смање се, перугање се убрза. Опште стање се побољша. Већ неколико часова после убризгавања (инјекције) болесник се осећа знатно боље. Нервозне узнемирености нестаје, грозница иопушта, а ретко кад траје још два три дапа. Пулс је ређи п јачи. „Никад нпсам могао консгатовати, вели Шантмес, неповољно дејство на јачину, брзину и правилност пулса (била).“ Обична доза серума, која је иотребна да се ернзипел излечн варира између 20 п 40 кубних сангиметара. Ето, у томе јс, на највећу срећу болесннка, трнјумФ доктрпна н теорија Пастеровпх. Још се можемо надатп, да метод није дао све, што се од њега пшчекивало н да ће под вештом управом Дикло-а п Ру- а достојних следбеника учитељевих, неуморнн научари, којп у институту траже лека противу болес-тп нгго сатпру наш род, и даље богатити медицннску терапију новим средствима за лечење ; да ће модерна наука славпти своју коначну нобеду над контагпознпм п инФекцпозним болестпма, тражећи по најзабачениЈим кутовима њихових јазбнна патогене жпвотињнце, који се, како нзгледа, тнтрају нашим напорима u cmcjv нашим лековима. Ми држпмо да неће још дуго трајати и ми ћемо моћи објавиги откриће фтизичког микроба: мпкроба, који је на сваки начин на]штетнији н најраспрострањенијп ио анималним ћелијама. Као што се види. болести које внде свој постанак од микроба, могу се оелабитн убризгавањима серумом. Но и ако смо у стању у многобројним случајевима беснила, диФтерије и еризипела нотпуно констатоваги дејство серума, ако се ирати код болеснпка усиех лека мпнидаиасјош не зпамо сам нроцес, другим речима начин којпм иструје н унишгава, иредохрањујући продукг, микробску клицу. Неки лекарп мисле, да су тн лековн, којима се у недостатку чега бољег, служимо, нешто још најгоре, и да је нут којнм треба да идемо и изглед на бољу будућност у електрпчним струјама, које су у стању да сатру све, мање или више, отровне жнвотињице, шго кпнте у нашем организму. Д-р д' Арзонвал. ирОФесор у Колеж де Ф]>анс, држи се у својнм студијама тога правца, те је на тај начнн дошао до веома важнпх ресултата, које износимо наши.м читаоцпма не улазећн у ноједпности впше но што за сада допушга пснитивање у лабаратоару. ЧовечЈ’е тело прнма унечатке само од неких иојава. За с-ветлоет. човечје око видн само вибрацнје, које имају између 485 и 710 грилиона