Дело

Д Е Л 0 482 После тога је председник умодпо секретара ЖујовиКа, да прочпта писмо новога дописнога члана наше Академпје Наука, добро познатога научника, сада Францускога минпстра просвете, Алфреда Рамбо-а. Рамбо топло захваљује Академицима на одликовању, за њега веома ласкаву. Сад је председнпк Академпје опет узео реч; „Господо Академпцп Данас пмамо да примимо у своју средпну новога пзабранпка, Dr Јована Јовановпћа — Змаја, Скоро ће бптп иола века од када је у српској књпзи одјекнула прва песма Јована Јовановића, и данас је Змајево име знано и ноштовано у сваком месту, где се српски чита, где се српски пева. Песме Змајеве и многобројне су и разноврсне; неке су самоникле. а неке из туђих ирепеване, тек су и једне и друге право миље Србину чптаоцу. Али оно што је у њима лепота над лепотама, оно што Змају даје тако одлично место међу песницима — тим дивнпм чедима мајке прпроде јесу u остају његове дечје песме, у којима је он надмашио све претходнике и све вршњаке своЈе. Прави песник свакад пзобилује овим даровпма: високим божанским надахнућем и одабраним беспрекорним обликом. Надахнуће је душа песникову сиеву, а облпк: стпх, стоиа, ритам, одећа су, у којој се та душа може јављати вавек свежа u мила. Никакав ирозни састав, ма колико богат својом садржпном п ма како леи својпм склоиом, не може толпко утпцатп на слушаоце, нити се даје тако брзо примити, ни тако дуго намтити, као срећно сложенп надахнутн стихови даровита иеенпка Идеје, које желите разаслати и у ширину међу савременпке, и у даљпну међу потомке, облачито у рухо песмано? сложите их у одабране, складне стпхове, па не сумњајте о дужини њихова века. Потврду за све то ми имамо у досадашњим безбројнпм песмама поштованога нашега изабраника, кога сад молимо да пзволи заузетп место и нрнмити реч.“ Нови Академик ступн на говорницу. Прво се одговорио, шго ће бити кратак: располагао je малим размаком времена, а u нредседништво Академије га је умолило, да буде кратак, те је он нашао за добро, да за ову нрилику спреми песму, коју је још раније био засновао нрема некој народној несми коју је слушао у свом детпњству. II ношго је сад ту несму, Марко КраљевиК и троглав Араиик, нрочнтао, сви су Академика несиика ноздравили усхићеним клицањем. Председнпк пак Милпћевић онет је узео реч: „Госнодо Академнци, У ова) свечани, у овај историјски тренутак ја ue могу нрећутати једпу ретку срећу пашега песника. На глас да се српска војска при^ближује Косову, Змајева је вила ноклнкнула: „Са Авале, са Ловћена, Једна труба трубн,