Дело

књнжевност 485 зад песама, које је песнпк посветио неколикпм својим иријатељима, друговима. иознаницима и читаоцима џШумадинке“. Пред нама су свега 232 разноврсне песме, убрајајући у њих п басне, као оделите песме, а рачунећи чнгаве гомилнце врло кратких пе сама (каквнх је, на пр. у Натаисима, Гробним натаисима, Заиисима) у једну песму, према њнхову оиштем натпису. Оригиналних је свега 21.9> нреведених 11 (из чешке (3), иољеке (1), словенске (2). ингдеске (2) и немачке (3) књнжевности), једна је ирепевана, но некој Француској, а једна по једној малоруској несмп Пз чешке u словенске књижевносги превођене су народне несме. Остале спадају у уметничке; она је поњска од МицкијевиКа, немачке: од Биргера u Шилера, ннглеске: од Бајрона п Тенисна, а оној другој је пзвор једна малоруска песма. llo величпни су ове иесме разноврсне. Већнном је кратких, на броју 155 (рачунећп ту п баснс). У њих убрајамо оне, што износе до једнога лнста обпчне 8-е; а оне, које износе впше од једнога лпста, убројаћемо у дуже песме, којпх је 77 на броју. У првпма је 10 превода, а у другима 3. Остале су оригиналп. Најмање су велике од прилике Vi« листа, а највећа пзносп 394s листа обичне ос-мине. Песнпков поглед на иесниигтво и песника у оигите врло се лепо даје видети из неколпких му песама. У песми: Смрт срискога аесника (Јована Стерије Поповића) песник. кроз уста Стеријина, говори сабраним људма последње жеље овога неснпка. Препоручује као „аманет Срнству“: „љубав н слогу,* а несницима ставља у задаћу, да подигну свој глас зарад општега „добра“. По њему ie пот]>ебно, да песнпци певају само о народним нотребама, а свега осталога да се махну; да свагда казују „истину“ и „правду,“ ца, као оно гуслари: „поштенпм н добрим“ плету венце: да се нп чега не боје, јер „иеснпке бранп Бог,“ а „песнпк над чуством пмаде власт“. У песми: Ал, песник се цени као човек, чији ум влада над свнм на свету, па му се и Бог јавља када он зажелп, а мало за тим за њ се вели; „без пара он је нросјак правп.“ У песми : У војсци 1x77 год. о песнику-гуелару вели се да он „није нпгда очајав‘о“, већ „надежду је сваком дав'о“, а „певао је само оном, који песму зас-лужује, иев'о му je онолпко, колнко му доликује.“ У песми: На једном гробу (Гробни натаиси) с горчином шиба друштво, које занемарује гробове својих песника. У песми: Једна ноК за поезију се велп, да је једино она трајна, вазда иста. пуна младалачке снаге, а у Берберу Трајку, велн се о песми: — „песма ломи ланце, то је мач слободе. Ко се жели брзо на Г1аЈ>нас нонетп, мора своју песму слободом иочети-* Карактерно је. како песнпк у разннм песмама мисли сам о себи и својем аеснигитву. Песнику је у младосги био живот „пун радости“, како вели у песми: Страшна ноЛ, а у оној : 0 новој 1852 год., посвећеној спомену црногорског владнке, Петра II Љегоша II, казује, како га је овај младога одвратпо од даљега нутовања по свету: иначе бн — вели — остао