Дело

450 Д Е 1 0 тако, да су Бугарп прплитпо осетпли. Мали је бпо резултат тог руског одговора: Словенство, а нарочито Српство, није могло залечити рану, коју му је задала бугарска радња; Бугари се нису моглп тргнути са кривог пута. Једино се има приписати трагичној смрти чувенога СтеФана Стамболова, што се ствар у погледу односа са Русијом и Русвма (мора се рачунати на обадве чињеннце) у неколико нонравила. То тако само дотле, докле политички разлози буду дпктиралп досадање држање, или још наопачкије. Руси ће се онет љутити, па ће опет праштати на се поново ублажавати п нраштати. Шта ћете : Руси имају неку особиту слабост према Бугарима. Је ли го нека особпта симпатија или ти неки други га18оп, није ми мило да тумачим. Рад сам био да истакнем Факт, којм је свакоме познат, а којп ми је требао овде као мост, да не оквасим ноге. Осем у држању било је промена и у особљу. Пре га је бпло много мање, а сад имају п четпри владике више и због тога се и носла има више. Каквп су ги људи, о томе су врло многе ствари иознате чптаоцима „Дела“ из дневне штампе у Србији — ствари. које су довољна карактеристика њихове каквоће. Мало шта имам рећи оњима: алп ћу нрво почетп са ћутука. Организација у бугарској егзархији не мопсе се рећи да је истоветна с органпзацијом Васеленске Патријаршије, нити пак да је модерна. У погледу одношаја са турским властима егзархија се саображава у својпм ностунцима с онима Вас Патријаршије; администрацпја је удешена по модерноме систему: има Синод, копсиеторије, има многе модерне установе, које су тако удешене, да им се, нризнајем, мора позавидети. За све то имају благодарпти егзарху ЈосиФу I, који, као што и напред рекох, није остао само при оном уређењу, које је егзархији дала Руснја, но Је ишао и даље: оно, што је корисно бугарској идеји, усавршавао је, а оно, што јој никако није бпло корисно, одбацивао. Он је толпко учинио, да се данас више не може говорити о бугарској егзархији, него о бугарском егзарху ЈосиФу 1. Он је то ностпгао постеиено, неопазно, нотпуно. Дакле о њему. Егзарх Јосиф човек је у пуној снази како физички тако истонинтелектуално. Врло је озбиљан, вредан и умешан. Већ је нун искуства, те му рад иде добро. Пшао би још боље, кад би му политичке ирплике допуштале. Пун је енергије и самопрегоревања. То је нарочиго доказао носледњом приликом, кад је шиао у СоФију да донратн иринца Бориса. 0 његову повратку свашта се говорнло; јер се о његову боравку, о састанцима с извесним личностима и о разговорима у Софији јон1 више причало. Он се такав показао и нриликом бављења кнеза Фердинанда. Јер док је овај натињао на главу калнак гурске коњичке армије и иравио „теменах“, дотле се таква црга није могла да примети ни у којем ноступку егзарха Јосифл Он врло ревно и врло пажлшво уме да чува своје достојанство, то морам пЈ)пзнати нред ернскпм чигаоцима „Дела,“ макар да је он окоЈ»ели српски ненријатељ