Дело

458 д е л о ц дан дањи излазн под вдасништвом' Димитрнја Нандурова, иомоћннка валије косовског вилајета. Он је у уредништву овога бугарског листа у Цариграду, он Шопов, душа. Сви важнији чланци из његова су пера; чим је Шопов на одсуству где год, на листу се нозна, добро се иозна. Турци знају, и наређивали су Пандурову да не пушта Шоповљеве чланке, што је хтео и да изврши Пандуров, али егзарх нп]е хтео нп да чује; казао му је: „Ти примаш гвојих 25 лпра на месец п имаш да ћутиш. а ко ће да ради на листу, то је моје знање“, п просто га пзбацпо из егзархије. То је било још ире две и но године. Шоиов је остао све п сва. Осим тога Шопов је корпстан егзарху и с тога, што је егзарх врло иргав човек; често пута, веле, забразди. Шонов уме врдо вешто да заглади те његове преступе. Важно ]е п то, да је Шопов старн чиновник, којп зна све и иознаје свакога, а такав, макар један човек, од насушне је нотребе егзарху. Не може на нослегку и он свуда да стигне; треба ко год по кад кад да га замени, те и он да мало одахне душом. Према Впс. Порти егзарх стоји много ниже но и један поглавар аутокеФалних цркава у Цариграду. Ветко се )авља на Портп, а нарочпто у последње време. Пре је у име његово говорио енглескн амбасадер Сад се окренула иолитика. Енглезе занима само у толико егзарх у колико им је иотребан за њихове нолитичке интриге; иа и то све посредним путем. Пре је била велика пнтимност међу њима. Енглескп консулаги по Ма едонијн билп су касирп и посредници за разне кландестине етварн бугарским нропагандијским комитетима. Од како се киез Фердпнанд ночео добровољно крстити са трп ирста, те Енглезе љутнтн, од тад је егзарх почео хладити од њих; сад, ко је пре ночео да хлади, то је споредна ствар. II ово се мора нризнатп егзарху ЈосиФу, да је врло лукав полпгичар. Он је, ма да је у интимности с енглеском и аустро-угарском дипломацијом у Цариграду, вазда умео да нађе нрилике да испреврће очима нред руским иредставником, тако да нлаче пред њим, изјављујући своју оданост нрема Русији, да је овога доводио у непрнлпку како н шта да мисли о њему. За своју гактику бацао Је кривицу на Стамболова. којп је нри.мио ту славу на себе. Добродушнн Руси веровалн су егзарху; вндп се и но томе да су примали његове речп к срцу, што се много има припнсати њима, што је егзарх добио доиуштење да нде и докрсти принца ЈЈориса. Пначе тешко да би му султан допустио. Зна султан добро Јосифл. Зна он добро и старог делију Рригорнја, којн је нмао да заступа у егзархији ЈоспФа за време његова (ЈоснФОва) одсуства. Ади опет није хтео да поквари ћеФ Русима, који су му онда требали због Јерменске. Том нрилнком сулган н Руси учинили су за егзархију н што је требало и што није требало. Шта ћете кад су рођсни под срећном звездом! Приликом докршгавања нринца Бориса покарабасили су се рачуни н између сгзархије и нанства Кад је видео моњсињор Менини, да јс и сам. како га ватиканска штампа назива, монсињор Јоснф, дошао да нзврши тај чин, он је нокупио скуте н рукаве н огиутовао је из Бугарске.