Дело

ПИСМА ИЗ ТУРСКЕ 461 Ваља и ово да кажем, па макар се Руси мало и љутили. Од Срба ово нека прочитају г. Јов. Ристић и г. митрополит Михајло пажљиво; а остали тек знања ради. Ово није била прва лекција, коју су дали Бугари Русима. Још пре стварања егзархије Драган Цанков, онда у пуној једрини и снази, ишао је у Рим и тамо у Ватикану преговарао са ианом Пијем IX. Резулгат тих преговора био је тај, што је на једном искрсла папина була, којом се установљава бугарско католичка црква у Цариграду. У славу тога папа је градпо новпм својим иоклоницпма зјаФет (гозб>); с десна од њега седео ]е дедо-Игњатије1) нови поглавар те цркве, а с леве Цанков. После су ти нови апостоли дошлп пуни пара у Цариград. Сећају ли се Руси колпко су муке имали да уклоне ту бруку ?! Онп су из тога Факта моглп да изведу логичан закључак у шта се може изметнути и нова установа егзархпја, поверена искључиво Бугарима. Али изгледа, да је тај бугарски поступак учинио, да се ускори стварање егзархнЈе. Они су, Бугарп, мора им се прпзнати, постојани у раду; а Факт је, да апсолутно никако не бирају средетва. Како су Бугарп дали Русима другу лекцију, поред онога што сам већ рекао, додавати још што, значило би иисати петорију; а ја то нисам кадар. Ја пишем писмо. Види се. дакле, да су се Руси тек носле ове друге лекције, решпли, да ће бити понајзгодније, да се егзархија пресели у СоФију после ношто Васеленска Патријаршија скине шизму са бугарске цркве , пошто се са њом углавп компромис, да она постави Бугаре за владике по оним јенархпјама , у којима Је већина бугарашког становништва и такве ствари. Овим би Руси хтели да постигну две сврхе : прво, да учини крај шизми, те да се тим уведе мир у источно-православној цркви (чпја је она духовна нокровитељка), која би онда лакше и помоћу моралне (а можда и материјалне) потпоре руске могла успешније сузбијатп напредовање римо-католиштва. уније и протестанства; друго, да егзарх, седећи у Софији, држи стално на око кнеза Фердинанда и да смета раду католичких мисијонара, чија пропаганда има тамо жешћа успеха, него лп и у самој злосрећној Маћедонији. Мени изгледа, да су Русн у овоме послу руковођенп овим замислима. Пначе не могу да се досетим, чега другог може бити. Преговори су наЈ*живље отпочели били за време кнежева бављења у Цариграду ; он их је први, као што рекох, отпочео, и директно с Ан1 Овај дедо-Игњатије био је орпгиналан и прост чича. Прп томе ручку, нпје могао да ододи јуначком срцу, а да не потапше папу по његовом крунном и округлом трбуху, и да узвикне! машала ! машала!“ Кад је Пије питао шта вели, одговорено му је да ,у њега“ нодрже наду да ће штитити нову цркву и — већ удеспо је тако Цанков како је лепше умео. Папа Пије IX осуо је на то безброј обећања, већ као што је он то умео.