Дело

462 Д Е Л 0 тимом. Алп онп су почелп правити рачун без крчмара. Кад је егзарх за то дознао. у мал’ те га нпје капља згодила од гнева. Неће Јосиф ни да чује ни за скидање шизме, ни за премештање у Софију — хоће он 1п8 ^по апсолутно, његови детаљнп аргументи то су тајна између њега, ЈоспФа, и између кнеза Фердинанда. Не верујем ни Шапов да их зна; а срамота би било да пх не зна Др. Стојилов, ма да је Факт да је кнез Фердпнанд у Цариграду страшно истпцао своју иницпјатпву и своју делатност. Његовим конФеренцијама с једнима и другима није било краја, а нарочито с егзархом, који је, по отпочетим преговорима. с Вас. Патријаршпјом, одилазио од Фердинанда чак и зелен у лицу од гнева. Ну ма да ми нпсу познати детаљни аргументи егзарха ЈоснФа, којима је хтео да обори мнење о потребн скидања шизме и његова одласка у Софпју, ја ћу покушати да нзведем овај логичан закључак. Егзарх је носредник између бугарске владе п нропагандпјских комитета по Маћедонпји и јужној Старој Србпји. Егзархија је центар пропаганде. Преко ње иде све; из ње излази све. Премештањем егзархије у Софцју ко ће посредовати, ко ће надзиравати ?! Морало би ићп преко Патрпјаршије. А ова, будући прожета крајњим панјелинством, зар је на теме пала да иде на руку бугарској пропаганди ! Вели се, да ће, према компромпсу, морати Патријаршија ноставитц владпке Бугаре. То значи да колико ће бити владика, толико ће бити центрова: то значи дезорганизацпја — несрећа! Вели се, да ће Вис. Порта допустити, да се по свима важнијим центровима отворе трговачке агенције. То значи имати дупле органе, а никакви главни центар, од кога би полазило све. А ако се покваре опет односп с Русијом? А ако се иоквари „калпмера“ с Грцима ? Но најглавнпје је то, што ће укпдањем главнога ценгра малаксатп акција пропаганде .. Такве природе аргументе могли су у напред очекнватн и Фердинанд и Стојилов, а што су покренулп тако одлучно то нитање мора бнти да су их руководили важнији разлози. Међу тим егзарх ннје ни часа почасио, но подбунио цело свештенство по Бугарској, те је настало такво ропгање, да кажу, да може бити п од озбиљних последица. — Ово тп је оно : дођоше дивљи, иа пстераше питоме! На чему су остали ти преговори ? — Брзо је, да,би се могао знати резултаг. Изгледа да је Фердинанд поставио темеље н да је обећао Натријаршији доста пара да се отклоне гешкоће, ако би нх било. Одпосно детаљности вели се, да је то било остављено да се регулише у Петрограду, камо је тога ради нарочито ишла опа денутација, која је засгуиала Баселенску Патријаршију при крунисању цара Николе. Међу тим шга је она у том ногледу учинила; го је тајна као год што је таЈна н какви су сада односи између кнеза Фердинанда и егзарха ЈосиФа. Депутација )е свршила други један носао који је врло важан за Патријаршију у Фењеру. Руси су, ио наетојавању Бугара, узаптили у своје време ириходе неких манастирскнх добара у Бесарабији, који су текли у натријаршијску касу, велећи да Бас. Патријаршија не гроши те приходе на штићење и ширење пра-