Дело

463 ПИСМА ИЗ ТУРСКЕ вославља, него у корист панјслиннзма. Сад су обећали да ће им те приходе опет уступити, али ће услове углавиги посланик Нелидов кад се врати с одсуства у Цариград. Денутација се иохвалила тим својим успехом пред Св. Синодом у Фењеру, а овај је потражио од депутациЈе једно иодугачко црно на бело да је збиља то тако, као што они веле. Не верују калуђери нп сунцу сјајноме ! Ствар о преговорпма обазнала се свуда н неминовно су наступила тумачења, која бп може бити била блажа, да није наишла и вест о успеху депутације ; она су онда узела такав размер, да се Вас. Нагријаршнја нашла принуђена да преко свог органа демантује све вести о иреговорима за скидање шизме. Мора она да води строга рачуна о осетљивости Грка, макар да за друге не марн. Ал’ вредно је чу гп шта веле Грци о скидању шизме, а нарочито ови по унутрашњости. Они умују на свој начин. Њих не занима за сад, ка’ оне тамо у Фењеру, гренутни проФит. Они бацају поглед и даље, кано-ти добре патриоте. Њима се никако не доиада услов у компромису, за кога се вели да ће се углавитп између Патријаршпје и Бугара, да мптрополитн буду Бугари онде, где је становништво у всћини „бугарско" ; то им нпкако не иде по вољи. А још мање им је по вољи, да бугарске владике заседавају у Св. Спноду Осем што се то не би могло триети, још је и бојазан да ако буду њпх четворпца, они могу потплатити још тројпцу чланова којп су Грци, на доноситп решења каква хоће. Највише им се то не допада што је Русија пајживље умешапа, а то им мирише на панслвизам који је по њихову мишљењу крвни душманпн панјелпнпзму. Чак ое боје да им Руси једнога дана не понну на патријаршки престо каквог Руса п онда — ора кали ! Страшно зазпру од Руса, а ужасно мрзе Бугаре. Та кога они воле у опште узевши ?! Ал’ је још интересангније чути шта веле маћедонски Бугараши. Они умују на свој начин. Они гледају опет са свог гледишта и бацају свој шпекулантски поглед на много даље и дуље ствари. Њима се не доиада пројектованп начпн компромпса. Они одобравају да се егзарх премести у Софију, али траже успостављање охридске архијепископије, која ће добити сва своја нрава, која је ужпвала за чегири столећа турског господства до њена укинућа 1767. године. Егзарх би, по њпхову бпо поглавар аутокеФалне цркве у Бугарској и Псточној Румелпји ; а охридски архијепископ поглавар „маћедонско-бугарске* цркве. Већ су ночели да праве планове да трампе с Грцима неке јепархије, у коЈима су искључиви елеменги арнаутски и грчки ; Цинцаре никако не режу у рабош. Тај тобиз решења овога иитања они истичу као јединство и живо агитују да га популаришу. Још је вредно видеги како Србп сепре, а Турци спремају џепове п, за сваки случаЈ* п — хапсанеНо да свршимо и с егзархпјом. Њу је мало омела ова новосг те су у егзархији прилично збуњени,