Дело

464 Д Е Л 0 а егзарх је, кажу, љут као „пииерка*. Ако му Руси падну шака, познаће га добро ко је он. А таман је био удесио посао и само је чекао згодну прилику, па да издејствује још којп берат за владике Он је нначе све ујдурисао како ваља. Почео је бпо и оне уснјане главе, што проносе мисли о засебној маћедснској државп и причају тамо 'вамо о томе, да бије по роговима, и тако их је вешто млатио, да нису моглп одмах опажати откуд то произлази. Није му се свпдело довољно, што је све наставнпчко особље по гпммазијама пспремештао : Маћедонце одаслао у Бугарску а Бугаре понамештао овамо, но ]е то учпнпо п са свештен ством. Чак је и просте попове почео отуд доводпти. Не чпнп му се довољно бугарство урођеничко, за то се решио на тај трошак. — Све је, кажем вам, шпло као добро курдисан сахат. А за све, — егзарх зна пма се једино њему захвалитп. 4 Само ио себи намеће се, да одмах овде морам говорптп о римокатолпцима и о унији. јер су они, као што је и пређе напомпњато, доста тесно везани с Бугарима. Шта више унијатска црква искључиво је у рукама Бугара — владика. Католичка црква ма да је под скутом папе у Рпму, она је и цод протекцијом разннх католичких држава, ирема томе како је које браство протежирано. На пример, Францисканци су под протекцијом Аустро-Угарске. Њих има у скадарском п у косовском вилајету. Лазарпсте су под протекцијом Француске ; њих пма у солунском п битољском вилајету. Напин заступник у Цариграду то је арцпбпскуи Палмнре п впкарије Тесалоника (Солуна) Монсињор Бонетп, бивши гарибалдинскп капетан, члан лазаристичкога браства. човек још свеж, јер се добро храни али је почео да роне, зар због авантура у младости : иначе богат и не баш толико учен, али окружен добрпм номоћницима. Док је био као зирепеиг у Солуну Га био је скоро 20 годпна). иоказао је доста способности и много се томе, п његовом богаству, има приписатп, што је унија ухватпла досга јака корена у околини солунској, а нарочпто у Кукушу, Струмици, Ђевђенији итд. Толико су се намножили ти отнаднпци иравославља, да се нојавила погреба за владику, коју је нотребу нана задовољио поставивши Младенова а доцније и СтеФана за владике. Том ириликом, иоред тако еклатантних доказа о Бонетијевој сиособно сти папа нпјс могао а да га не награди и ноставио га је на овај ноложај, на коме се данас налази. То је било 1887. године. Догадањи рад римокатоличке нронаганде био је необично бујан, па и успешан. Грци су били више-мање насивни : тицало се „Бугара", а ови ако хоће нека се и турче , слабо их се тицало. Руским консулатом — који .је требао највише да се заузима противу те нове несреће — управљао је врло мек човек, нок. Јакобсон, који је много вере полагао у драгомана Спро-