Дело

НИСМА ИЗ ТУРСКЕ 465 странова. Овај остављен самом себп, чннио је све шго је хтео све дотле докле није дошао пок. Јастребов Све до смрти Спространова Јастребов није могао дознати право стање ствари. Користећи се том забуном рпмокатолпчка пропаганда ножурила се да покрије зграду. да крунише своје дело. Благодарећи Јастребову рад ргора^апЈа Ги1е успорио се. да не речем застао ; стоји, тако рећи на истом ступњу. Као п у опште рад римских попова и овај иде врло тајанствено, споро, стално и тако се ненриметно јављају успеси, да човек нема кад ни да дахне од изненађења Треба добро око да и сам усиех у нравој његовој бојп уочи. Док Францнеканцп раде на утврђивању Фанатизма међ’ Арбанасима, Лазаристима изгледа да је то споредан посао. Они хрле за богаством: прави су Чивути у том иогледу Дају паре на интерес, купују пмања и дају под кпрпју, па чак отварају п бакалнице — читава трговина ! Врло радо причају да целу ту трговину воде у Солуну да потпомажу своје верне противу Јевреја, који хоће апсолутно да доминирају тамо над осталим пародима. Ал’ то су њпхове нриче. Они су у живом прпјатељству с Бугарпма, али без јавннх демонтрацнја; изгледа да су при прављењу међусобног компромиса и ту погодбу згглавили. Они унијатске попове много гладе и чине им, признати се мора, много : обезбедили су пм плате, обезбедилп живот Фамили.Јама и многе такве ствари. Али иницијативп ових нигде не дозвољавају да се помоли. Они умеЈу тако вешто да је бију у главу да дотични пннцпјатори више и не долазе на сулудасту мпсао да се иетпчу. Ако је веровати једној најновијој версијп, бпће, да мисао о маћедонском сепаратизму римокатоличке пропагандисте култивирају. Да поверујем у то, наводи ме и ова друга версија, коју прибележавам са потпуном резервом. Бели се на име, да је и она дизерција владике Младена била нроста комедија, коју су лазаристе инсценирале. У оно време отворио се у Цариграду и свуда по Маћедонији уппс за фонд за „Бугарске болнице Јосиф 1.“ Нзгледа, као да су се Фратри побојали, да ће у њих ући и уни]ате, па да би то предупредили, удесили су, д]1 Младенов, бајаги, дизертира, а он у ствари да ироучи целу ту организацију, па у даним приликама да јој смета- Ова версија тако се упорно одржава, да се нросто намеће да човек у њу п нешто поверује. У осталом како су н једнп и други подли, они су у стању свачпм да се служе. Треба бити њима раван, па прокљувити у чему је право стање ствари. У осталом, неће се дјто чекати, па ће се обелоданити резултат целе оне лањске комелије. Истичем, на послетку, п овај Факт, да римокатоличка пропаганда има прилике доста комотно да ради, јер нема активних противника: има шта више помагача, као што је бугарска пропаганда, која јој, за љубав политичких рачуна, на много што-шта кроз прсте гледа, и не-