Дело

476 Д Е Л 0 боју, по пзласку из стерилпзатора на Марсову Пол>у показивала се савршено бистра и могла се такмичптп с најчистијим изворскнм водама. Исто тако радпкално се унишгавају при овом и мирис и онај одвратни укус којп се стварају труљењем органских мзтерпја у води. Нечиста и смрдљива вода за неколико тренутака постаје потпуно добра ппјаћа вода. Да напоменемо најпосле п питање о лодатку страних материјо.. Што се овога тпче, на први мах може се човек пптатп: да ли озонпсање неће увести у воду нека нова, па можда и шкодљива једињења. Јер доиста електрична варница у ваздуху пропзводи неку малу количину нптрита, п иптање је да ли се онп неће налазпти п у овој води. Али ово нпје могућно, пошго је сам апарат тако удешен. да у њему и нема електричнпх варнпца. С друге стране, Ван—Ерменгем нпје могао нпједном анализом доказати да озонизована вода из \т1еих—Кћт-а садржи у мерљпвој количпнп нптрате. Тако псто се то потврдило у Парпзу. Могло бп се претпоставитп такође, да ће распадање озона иоред воде пропзводпти водоников дпоксиј,, као што то бива код дестиловане воде. Алп по тврђењу Ван—Ерменгема у стерилпзовано) води у \ дсхорну овога тела нема; извесно је да постајање овога дпокспда спречавају органеке матерпје. Псто тако не треба се бојати да ће озон остатп у води. Познато је, колпко је ово тело непостојано и с коликом се брзпном распада: са свим је природно, да вода по изласку пз анарата неће пмати нп мпрпс ни укус озонов. Један једпти од водинпх састојака ствара се прпликом озонпзације у већој количинп. То је кпсеоник. По анализама Ван—дер—Слена, сенска вода, која је ире озоновања садржавала 5 милиграма кпсеоника, растворена у литру, садржавала га је после озонисања 10. Али ово је опет новољна околност. Засићеност па и пресићеност воде у кисеонику може је само препоручпти. Сем тога, док у водама, које су спромашне у кисеонику услед додпра њихова с гвозденпм цевима, ностају растворне гвоздене соли, које се но том таложе, чим вода буде пзложена ваздуху, дотле се у водама, богатим у кисеонику, ствараЈу нерастворне Фери-солп, те ове воде неће никад бити гвоздене. III, Цвна и рентабилитет овог начина. Из претходпога могле су се впдетн све добре стране овога начнна, који ће без пкакве сумње, ако не иостати опшги , а оно Наћп примене у врло многим варошима, које нису у иоложају, да имају добру пијаћу воду. Вреди на овом месту разабратп шго год и о Финансијској страни овог начина. Писац чланка, којп је овле саоиштен, нокушао је и о томе даги нека обавештења, ма да је го питање , као што п сам нризнаје, могућно.само додирнути. То је у неколнко н но себи разумљиво кад се узме на ум време које нас дели од ирве знатније иримене овог метода, ц мала раширеност његова. У осталом, не водећи рачуна о трошковима око првих инстала-