Дело

КРИТИКА И БИБЛИОГРАФИЈА 487 калног значаја, док међу гим грчки устанак од год. 1821 чини у његовим очима епоху у историји свију балканских народа. Балкан балканским народима, то је резиме нишчевих резоновања. Али и гу писац произвољно обележава шта јечије, шта принада коме балканском народу. У год. 1892 он се још држи оних ултра шовинистичких бугарских претензија, рекламујући за Бугарску не само читаву Македонију, већ п ппротски и врањски иа и нишки округ. Што је међутим занимљиво. писац као да већ увиђа, да балкански народи могу доћи до своје слободе; подићи своје народне државе на слободно ј основи и обезбедити им ногодбе за опстанак п за развој, само слогом и солидарношћу. Он и наводи у томе смшслу неколике савете туђинаца, пријатеља балканских народа. Па с тога мп који смо прожети непоколебљивим, апсолутним уверењем, да будућност Балканског Полуострва, будућност свију Јужних Словена, зависи од српско-бугарског спозазума, хоћемо већ и у том Факту, што писац прима такве савете, на н ако се још њима на пнсппрнше, да впдимо један срећан предлог за даљи развој његових тежња и његова расположења II данас већ нас бп вшие него изненадило, кад би писац поновио своја тврђења пз год. 1892 према којима би Срби имали бити природни савезници Грка а природнп непријатељи Бугара, и да се права Бугарска простире не само на чпгаву Македонију већ и на сами град Ниш, за који се везују толике славне усиомене и из старе као п из нове српске нсторије! Др. М. Ђ. М. Политиката на турското правнтелство спроти Бвлгаритћ вђ Македонил. Сеп1га1 ВисМгискеге! 1890. 8°, стр, VI, 1-71. Евронске политичке кругове никако да нрестану узнемирпвати догађаји, који се дешавају у областима царевине Турске. Судећц по гласовима, који се распростиру поводом ових догађаја, по евронској штампи, стање је у Турској врло озбиљно. Пуно је гласова који предсказују скору олују. Од времена на време избије тек, на једном или другом крају царевине, по какав догађај као израз онога погмулога незадовољства, које тишти народности у Турској. Још се он шре заборавио, јавља се други зар као опомена, да су иалијативне мере које се иредузпмају да се олуја отклони. Турска стоји данас пред језивом непзвесношћу. Шта јој будућност скрива, не може се баш поуздано нредвидети. Свакојако јој нису најповољнији изгледи у будућност, према којој суТурци прплично равнодушшт. Ток их је догађаја довео нред алтернативу: пли да озбиљним реФормама задовоље праведне захтеве иотиштених народностн, илп да се одреку права на опстанак у Европи. Ово увиђају сви, и нрцјатељи и ненријатељи њихови, па н међу сампм Турцима, који су и сувише неноверљиви према погодбама модернога живота, има их доста,