Дело

Д Е Л 0 496 њега траћили снагу, која ће нам требати, кад настану догађаји, од којих ће нам зависити национални опстанак. За то баш ми п наглашујемо, да је потребна мера смотрености, кад се поведе у штампи реч о оваком једном нитању. * Тема је књизи. поводом које и пишемо ове редове, стара, али је изнесена у новом облику и ноткрепљена иодновљеним аргументпма. РаниЈе указанп нарадокс хтео би нисац да онравда тврђењем да је најновији праваи турске државне политике убпствен за бугарски народ у Маћедонији и за то својој књизи намењује задагак, да покаже Бугарима у кнежевинп онасност, која им отуда претп, не бп ли их тиме покренуо да се јаче заинтересују Маћедонијом, јер су „они ^едпнп којп јој могу помоћи.“ Да би обезбедила онстанак држави, турска влада, тврди нпсац, не нроиушта ни један начпњ, којим би могла ослабпгп хришћанско п на његову штету, ојачати мухд.меданско становнпштво. Држећп се начела: <1тс1е е! 1трега, турске се власти старају посејати међу нојединпм потчињенпм народностима семе раздора, а кад то постигну, онда држе страну оној која је слабија и као таква мање опасна. А како се, по мишљењу нишчеву, Турци највпше прибојавају Бугара, а нарочито после 1885. год., власти су се упеле из све снаге, да. сузбијају Јачање моћи бугарскога елемента у Маћедонији п ради тога им : 1) отежавају рад на нодизању школа и ширењу образовања; 2) потпомажу српску иропаганду у крајевима где је грчко духовенство слабо да даје отпор бугарском нокрету; 3) потпомажу грчко свештенство у свима крајевпма, где оно има ма колпко моћи ; 4) нодржавају јачање унијатске пропаганде п 5) упућују влашкп национални покрет прогиву Бугара. Све се даклс, ио унуту Турака, днгло да уништи бугарски иокрет у Маћедонпјп, а он се онет држи и напредује ! Није тешко прозрети, шта је иисац хтео овим да ностпгне. На иосредан је начин рад био пзнетп, како је јака у маћедонскога словенскога становништва бугарска свест, кад јој се оволиким сметњама не може ништа наудиги. А да ли је у томе успсо ? Да му ова тврђења не би остала без нотврде, нисац је нзнео и нешто Факата, но којима се види да нпје далеко од оних, којн управљају бугарском нроиагандом у Маћедоннји. Али нам се чпни да је заборавио једну ситницу, која нма велико зпачење на тачносг извсденпх закључака. Фактима се може много, алп оиет не све, ако се не заборави. да логика нроиисује за њихову употребу извесна правила нреко којих се не може прећи. ако се хоћс да су закључцп у свему нсправни. Због овога се и може деситн, а вј>ло се чесго и дешава, да многа гвЈ)ђења остану непотв|)ђена чак и онда кад су Факта, њима у потв])ду наведена, у главном тачна. То се десило и са нишчевим твј>ђењсм, да је најновија нолитика турске владе убиствена за бугарски