Дело

КРИТИКА И ВИБЛИОГРАФИЈА 509 проматрањима иисац Је нашао да се за време овог сна лучи прилична количина мокраће и у бешпци нагомилава. Ово гомилање мокраће производи надражење и тако буди животињу, која се неко време удали од лежишта ради истурања нагомплане течности ; нримећено је: да ако се стави Фистула, која ће одводити сувишну мокраћу, те не даваги да се ова гомила у бешици, да ће спавање бити много теже, а неки пут и са свим немогуће. Писац је мишљења: да ово бешпчно надражење има нарочитог утицаја на сан. Но овим сном не руководи тај орган њим руководе ганглије симпатикусове у трбушној дупљи. По испитивању иишчеву , нерви што овом појавом управљају завршују се у оном делу мозга, где се налази ЈуНчиа-ов аквадукт. Ово је та иартија можда на коју СО2, утиче ча.с успављајући час надражујући, нрема томе: у каквој се пропорцији у^крви налази. Главна идеја К. Бићоњ је у томе : шго он сматра овај сан као интоксикацију угљен-диоксидом, коју он назпва пменом: аутонаркоза, а којом управљају нервп симпатикусова стабла. Књига је укусно израђена и снабдевена лепо израђеним сликама, што објашњују Физиолошке појаве спавања. Б. Ј. Ј. Г . 1,есоп8 зиг 1а сеИгпе. Могрћо1о<ре е! гергоПисКоп, раг Ц. Ге11Х Непиео-иу. 8°, са 544 стр. и 362 слике. Рапз, Сгог^е Сагге. 1896. Цена 25 1г. Под овим скромним назпвом иредао је Неппе^иу јавности ваљано н псцрпно дело о ћелпци. 0 чему се говори у овом делу види се ио натписима појединих врло марљиво израђених одељака његових, а ти су : исгорија цииологије- физички и хемијски састав протопласме; структура једра; хемнјски састав једра; једарца; храњење ћелице; продукги ћелнчне активности; Функцпоналне диФеренцијације ћеличне; начпн множења ћелица; деоба ћелица; деоба ћелица у ембриону (браздање); браздање ћелпца у живогиња и биљака; дпректна деоба или амптоза, пунљење, споралације и конзугација; оплођење; закони деобе ; узајамни ћелични односи; однос између протопласме и једра; смрт ћелична и Фпзиолошка дегенеризација њена; теоријска питања о ћелици. Ови натписи најбоље говоре у прилог делу, које носи прост назив: Лекције о Келици, а и сам аутор вели да га је стало доста муке и рада, јер му је требало веома много времена п микропског, трудног нроучавања, па да овако исцрпан посао израдп- Иосле класичног дела Пештш#ова, што изиде 1882 г. и дела Сагпоу-а, „В1о1о§Је се11и1а1ге‘, од кога изиђе само прва свеска, до данас је о ћелпци било истакнутије дело Негћш^-ово, у ком има драгоцених података о физиологијп ћелице, ноуком је морфолошки одељак врло кратак. Дела Неппе§иу-ево пзрађено је исцрпно у сваком погледу и добро